Милисав Јовановић даровао 80 литара крви

ЧЕЛИНAЦ - Још од почетка људске цивилизације сматра се да човјек који спаси и један људски живот начини велико дјело, због тога се може рећи да се Милисав Јовановић (1955) из Лазаревца већ сврстао међу највеће хуманисте нашег доба. Даровао је 189 пута крв, а будући да су му сви пунољетни чланови породице добровољни даваоци крви, само из његове куће преко 150 литара крви даровано је за спас живота непознатих људи.

- Никада ме није интересовало коме ће моја крв спасити живот. Само сам желио да се то деси - каже Милисав којег смо срели у Јошавки код Челинца, гдје је дошао да обиђе родбину и пријатеље.

С обзиром на то да тежи близу 150 килограма и да је даровао близу 80 литара своје крви, може се с правом рећи да се ради о људској громади и у физичком и у хуманом погледу. Себе не сматра херојем.

- Никада то нисам желио да постанем, нити сам јурећи некакав рекорд желио да постанем феномен. Једноставно, десило се - објашњава Јовановић, кога сви зову Чика Милисав.

Имао је непуних 17 година када је на наговор познаника први пут ушао у салу за трансфузију крви. Како је био виши и тежи од већине својих вршњака, лако је обмануо медицинско особље.

- Не хвалим се тиме, али није тешко израчунати да сам и касније морао да лажем особљу у трансфузијама крви, па сам отворио неколико књижица давалаца крви - прича Милисав.

Средином седамдесетих година прошлог вијека Милисав је у Приједору служио војни рок. Путујући између овог града и родног Лазаревца у Бањалуци случајно је срео дјевојку Зору Зарић из Јошавке за коју се заковао његов поглед. Њихови возови су са станице кренули у супротним правцима, а животи у истом. По одслужењу војног рока Милисав је кренуо кући, а на жељезничкој станици у Јошавки, по договору, Зора је ушла у воз који их је увезао у нову животну етапу. Ова племенита жена до сада је даровала крв 32 пута.

- Сљедеће 1976. године добили смо близанце. Aли, како је моја крва група нула општа, а Зорина A негативна, наш рх фактор је био проблематичан за бебе, којима је требало у року од 72 час замијенити крв. Код кћерке Јане то је успјело и она данас има своју породицу, али за сина нисмо успјели на вријеме да обезбиједимо крв и он је пети дан свог живота подлегао. То ми је био велики мотив да се још активније укључим у хуманитарне активности - рекао је Милисав.

Каже да нема републике некадашње СФРЈ у којој није даровао крв и гдје није водио чланове Aктива добровољних давалаца крви из Лазаревца, на чијем је челу, да то исто учине.

- Никада ми није било тешко да се ноћу одазовем на позив да дарујем крв, да отпутујем у други град, да ангажујем пријатеље да се одазову на акцију. Само ми је жао што сам 2007. године добио дијабетес и од тада не могу да дарујем крв, али то ме није спријечило да и даље будем хуманиста - казује Милисав.

Улица Чика Милисава

Током рата у БиХ Милисав Јовановић је у неколико наврата доводио добровољне даваоце крви из Србије у Бањалуку да дарују крв за спасавање цивила и рањеника. Успјешна сарадња хуманиста с обје стране ријеке Дрине наставила се и послије рата. У знак захвалности Удружење добровољних давалаца крви РС покренуло је иницијативу да у Београду или Лазаревцу једна улица понесе име хуманисте без граница Чика Милисава Јовановића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.