Миланова шифра за срећу

ЗВОРНИК - Већ тридесетак година старина Милан Ђокић важи за једног од најуспјешнијих зворничких проводаџија и то не само у свом селу и општини, већ и шире.

За помоћ му се обраћају људи и жене из бијељинске општине, Београда и Лознице у Србији, Бара и Котора у Црној Гори, Славоније... Они које је он спојио, живе у срећним браковима, а на пет вјенчања, он је био и кум.

- Оженио сам многе, а више су ми се за помоћ обраћали мушкарци, него жене. Најстарији мушкарац, којег сам упознао са будућом супругом, имао је седамдесет година, а најчешће су у четрдесетим годинама - прича симпатични старац Милан.

Каже да је уз стрица сликара у Лозници упознао многе дјевојке, удовице, али и мушкарце, па кад је посредовао у случају два-три пара, онда му је "прешло у навику". Кад је отишао у пензију, прије 30 година, по препоруци доктора, морао је пуно да шета. Шетње су допринијеле да још више прошири познанства и тако настави са проводаџисањем. Послије тога су му они, који су тражили помоћ, почели долазити и кући и тако све до данашњег дана.

- Увијек сам гледао прилику, и по статусу и по годинама и по нарави, да то не буде било шта. Зато су ти бракови и опстајали - каже Милан.

У једном писму, које је недавно добио из Београда, жена је затражила помоћ како би удала своју кћерку, која има 44 године. У њему је написала да је чула да је Милан обдарен за проводаџисање, због чега му се обратила са молбом да пронађе неког момка, како би удала кћерку, која је остала сама, јер је била мирна и повучена.

У другом писму из Котора, које је написала старија госпођа, она је честитала Милану на хуманој акцији у зближавању старих људи које убија самоћа и затражила да јој помогне да пронађе неког "честитог пензионера".

- Aко се неко појави ко је прилика, упознаћу их - обећава старац Милан, који каже да за госпођу мора да има добру прилику, а пошто је и он заинтересован, мораће да оде у Котор да се упознају.

Он додаје да је скоро из Челопека удао једну жену, а сада има доброг момка из Лознице, који има своју кућу у којој живи сам.

Људи су, каже Милан, захвални кад нађу сродну душу уз његову помоћ, долазе му на славу, нуде и поклоне, али их он не прима.

Супруга Нада благонаклоно гледа на Миланов дар, који је, како рече, својевремено "испробао" и на сину. Наиме, пронашао му је "дјевојку, али се он оженио њеном другарицом".

Иако због година и болести не може најбоље да се креће, Милан каже да га то не спречава да се проводаџисањем бави и данас.

Добро разрађен посао

У већини случајева Миланово проводаџисање завршавало је успјешно, а најављује да они, који су заинтересовани да их он споји са сродном душом, треба да се побрину да му обезбиједе превоз или да их на други начин упозна. Поред тога, има и своје "сараднике" на терену, које алармира у случају да је потребно да помогну у тражењу партнера или партнерке за некога, тако да овај посао, који је деда Милан добро разрадио, не може да омане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.