Милан Пурковић из Рогатице Кочићевим стопама до Змијањчета

Рогатица - Минули 49. Кочићев збор остаће у неизбрисивом сјећању Милану Пурковићу, ученику седмог разреда Основне школе "Свети Сава" у Рогатици.

Иако је тек закорачио у 13. годину, већ се окитио великом наградом "Змијањче" коју додјељује Завичајно друштво "Змијање" за најбољи литерарни рад за основце. Стручни жири је његову пјесму "Огњиште" прогласио најбољом у конкуренцији од готово 70 пјесама из РС и Србије уз образложење да је "Миланов рад за његов узраст необично зрело дефинисан и изразио љубав нашег народа према завичају и родном огњишту по древној традицији". Диплому и награду Милан је примио пред кућом Петра Кочића у Стричићима.

- Пријем дипломе и награде, три моје рецитације "Огњишта" и уопште посјету Бањалуци и манастиру Гомионица никад нећу заборавити. А тек борбу бикова за награду "Јаблан"! Посматрао сам је са бине припремљене за госте и дуго ћу се сјећати тога - испричао је Пурковић, који радо чита дјела Петра Кочића, али и пјесме Јове Јовановића Змаја.

Награда "Змијањче" није и једина коју је добио овај основац. Каже да је почео да пише у трећем разреду, а прву пјесму посветио је псу којег је неизмјерно волио. Послије тога стихови су само навирали, а са њима и награде и признања. На литерарном конкурсу "Толеранција и интеркултурализам" у Рудом 2012. освојио је другу награду. Исте године награђен је и за најљепшу литерарну поруку на тему "Имам једну жељу" у оквиру манифестације "Дринске вечери дјечије поезије Горажде 2012" и тако редом све до награде "Змијањче". Иначе, Милан је одличан ђак и највише воли српски језик. Међутим, добро му иде и атлетика, а посебно фудбал у оквиру школе фудбала ФК Младост Рогатица.

У његовој "радној" соби налази се више од 30 диплома и других признања за резултате на спортском пољу. Посебно се дичи великом дипломом најбољег играча генерације 2002/2003. на Новогодишњем турниру "Рогатица 2013".

Сестра Милица

Прича о Милану Пурковићу била би непотпуна да се не спомене и његова сестра Милица, ученица деветог разреда. Подржана, као и Милан, од родитеља просвјетних радника, и она пише пјесме од четвртог разреда. Добила је више награда и диплома. И њена пјесма "Зелена панорама завичаја" ушла је у најужи избор за награду "Змијањче" коју је понио њен брат, али је умјесто награде објављена у "Змијањчету", као прилогу ревије „Змијање" од августа ове године. Више њених пјесама објављено је и у Зборнику "Дјечије царство".

Огњиште

Дјед је често говорио

да је човјек једно ништа,

кад остави родну груду

и кад оде са огњишта.

Нисам добро разумио

то што дјед прича свима,

да је човјек цијели човјек

кад огњиште своје има.

Ја сам, сине, остарио,

бити мора што ће бити,

Огњиште нам добро чувај

и немој га оставити.

Огњиште је ова кућа,

овај поток и бунари,

ове њиве и ливаде

и крај куће орах стари.

Огњиште је наше село,

ове штале и амбари,

ова шума и ријека,

па и овај јасен стари.

И у свијет ако одеш,

никад немој понос дати.

и кад свега буде доста,

Огњишту се своме врати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.