Михољка Јанковић из Требиња, добитник признања МКЦК-а

Овој истакнутој здравственој радници, која је 103 пута даровала крв, стигла медаља "Флоренце Нигхтингале" Међународног комитета црвеног крста из Женеве Лег: Михољка Јанковић са великим признањем

ТРЕБИЊЕ - За 40 година преданог рада у здравству и 30 година волонтерске активности у Црвеном крсту Требиња и Црвеном крсту Републике Српске, Михољки Јанковић, вишој медицинској сестри из Требиња, из Женеве је стигло значајно признање - златна медаља и диплома "Флоренце Нигхтингале" Међународног комитета Црвеног крста. Уз то, она је и жена-рекордер међу херцеговачким хуманистима, која је 103 пута дала крв! - Веома ме је обрадовало што је мој одлазак у пензију обогаћен тако значајним признањем и што је у сједишту МКЦК-а у Женеви уважена препорука Црвеног крста Српске, која је преко Друштва Црвеног крста/крижа БиХ упућена овој хуманитарној асоцијацији - каже Јанковићева, наглашавајући да се ова награда додјељује сваке друге године и да је до сада у свијету уручено свега 40 ових медаља. Она подсјећа на вишедеценијски рад на развоју сестринства код нас, на анимацији добровољних давалаца крви, по чему је Требиње и данас препознатљива средина у региону, као и развоју прве помоћи, менталног здравља, борби против болести зависности. Са друге стране, у Црвеном крсту Требиње истичу да, захваљујући мрежи добровољних давалаца из Републике Српске, Србије и Црне Горе, у чијем је "ткању" Михољка Јанковић одиграла огромну улогу, ниједан рањеник у Херцеговини у протеклом отаџбинском рату није умро усљед недостатка крви. Као предсједник добровољних давалаца крви Требиња и хуманиста годинама је дочекивала и испраћала даваоце из Чачка, Краљева, Београда, Приштине, Колашина, Подгорице, Никшића, Бара... И сама стекла пријатеље у бројним градовима Српске, Србије и Црне Горе. Најзначајније признање овој жени-хуманисти званично је додијељено прошле године, поводом Међународног дана сестринства, да би преко кровне организације и Републичког Црвеног крста коначно стигло у Требиње. - Испружене вене не осиромашују даваоце, а за многе значе живот и није случајна она медицинска изрека "Ријеч сестра је велика дилема, јер за сестру замјене - ни у роду, ни у дому нема" - још увијек ведра, весела и увијек насмијана вели ова "фонтана хуманости" или "племенита сестра Мика", како Херцеговци понекад кажу. М. БЕШТИЋ Прво давање - Први пут сам даровала капи живота у својој 17. години у Зеници, за повријеђену другарицу - присјећа се Михољка Јанковић. По доласку у Требиње, док је ступала на стазе хуманости, управо те 1966. године др Персида Кочишевић у Требињу је основала Службу за трансфузију. Ове двије, по свему изузетне личности, потом ће годинама друговати и сарађивати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.