Михо Оћиаи - Манастири и доброта људи остају у сјећању

БAЊA ЛУКA - У току јуна Бању Луку и Републику Српску посјетила је Михо Оћиаи, дјевојка из Јапана, једна од десет хиљада јапанских православаца.

Овдје је каже дошла на позив школског пријатеља, а то је била и идеална прилика да се ближе упозна са животом и радом цркве у РС, као и да обиђе неке од манастира на овом подручју. С обзиром да тренутно живи и студира у Aмерици, гдје похађа богослужења у српској цркви, жељела је, каже да се упозна са културом и животом људи у земљи из које долазе њени пријатељи.

Поред тога, одржала је и два предавања у Бањој Луци и Прњавору, на тему "Православна црква у Јапану кроз историју".

Рођена је 1981. године и исте године и крштена. Први члан породице који је "прешао" на православље био је њен отац који се крстио са 19 година. Михо прича да је, када се удала и њена мајка, прешла на православље.

Михо је од раног дјетињства учествовала у животу цркве. Обишла је бројне земље као што су Сирија, Израел, Грчка, Русија, Турска. Свака од њих, каже, има своје специфичности, оно по чему остаје у памћењу. Боравак у Републици Српској памтиће по љепоти цркава и манастира, али и по људима.

- Први пут сам у Републици Српској и заиста ми је веома пријао боравак овдје. Људи су пуни љубави, пажње и гостопримства и могу рећи да сада схватам шта значи то "српско гостопримство" - каже Михо.

Средњу школу је завршила 2000. године у граду Хакодате гдје је и рођена. Тај град је, каже и прво мјесто на коме је саграђена прва православна црква.

- У задњој години средње школе почела сам помагати свештенику у цркви, а послије средње школе наставила сам школовање у Канади. С обзиром да школска година почиње различито у Канади од оне у Јапану, морала сам да сачекам неколико мјесеци и у том периоду сам активно радила у цркви. Кроз то искуство постала сам све више заинтересована за живот цркве - каже Михо.

С обзиром да је православна црква у Јапану мала и да броји око 10.000 чланова, Михо каже да је као члан те мале заједнице често размишљала о разликама између ње и осталих Јапанаца и јапанске културе.

- Зато сам се одлучила за религиозне студије. Жељела сам да се упознам са религиозним феноменом и видим односе између културе са једне и религије са друге стране. Послије студија почела сам истраживање о историји православне цркве у Јапану. Током тог истраживања сам видјела да, иако имамо око 10.000 православних вјерника, број оних који активно учествују у животу цркве, нажалост, је много мањи. У цркви су већином људи који имају више од 50 година. За то има неколико разлога, а један од њих је свакако и то што Јапан није хришћанска земља - закључује она.

Свадба

У току једне конференције посвећене црквеној музици у Чикагу 2006. године Михо је упознала свог будућег мужа, такође православца, али Aмериканца.

Она шаљиво објашњава зашто је баш "тражила" православца за мужа.

- Када сам одлазила из Јапана, отац ми је рекао: "Михо, можеш довести мужа било које нације или расе, али само да буде православац", тако да сам размислила о томе и мислим да ће и моји родитељи сада бити срећни - казала је са осмијехом на лицу Михо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.