Металурзи посао сањају седам година

Бањалука - До посла у струци многи у Републици Српској веома тешко долазе, а најтеже је металурзима, који чекају и по седам година како би се запослили.

Сви желе посао за који су се школовали. Но, данас наћи такав посао, а да је довољно плаћен, како кажу армије незапослених, веома је тешко.

Већина годинама обилази врата бироа, одакле им поручују да просјечна дужина чекања на посао зависи од степена стручне спреме, занимања, али и од потребе послодаваца за одређеном струком.

Међутим, да брзо запослење не гарантује ни диплома факултета, најбоље потврђује податак да су на евиденцијама Завода за запошљавање РС 13.484 особе које су дипломирале.

Најбоље вријеме је ипак за професоре математике и физике, јер се они најбрже запошљавају, и то за два мјесеца.

До посла брзо долазе и инжењери информационих технологија, затим љекари, инжењери грађевине и дипломирани ветеринари, који у просјеку на радно мјесто чекају пола године, а геодети око седам мјесеци.

Просјечна дужина чекања професора биологије и дипломираних фармацеута је осам мјесеци, док професори њемачког језика на посао чекају десет мјесеци.

Професори филозофије и социологије, професори географије, дипломирани новинари, библиотекари и инжењери менаџмента посао траже око двије године.

Када је у питању четврти степен стручне спреме, најбрже се запошљавају фармацеути, и то за осам мјесеци, а најдуже на посао чекају металурзи и минералози - око шест година, односно седам година ако су само квалификовани радници.

Угоститељи посао у струци успију да пронађу за четири године и два мјесеца, а у сличном положају су и електричари, који за послом трагају четири године.

Економисти савјетују младима да приликом избора будућег занимања буду обазриви, те да бирају оне струке које ће им донијети брзо запослење. То су углавном занимања која нуде технички и факултети природних наука. Међутим, посљедњих година ти апели су се показали неуспјешним, јер многи и даље најрадије бирају друштвене науке.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је металурзима најтеже доћи до запослења јер је та струка одавно "замрла" на овим просторима и једина фабрика која у тој области постоји је Жељезара у Зеници, која не треба нове раднике.

- Засићење на тржишту рада постоји и са економистима и правницима, због чега млади треба паметно да доносе одлуке приликом одабира будућег занимања - истакао је Павловић.

На евиденцији Завода за запошљавање тренутно је 141.138 незапослених, а оно што ипак охрабрује јесте податак да је број лица који трагају за послом у односу на исти период лани смањен за 5.034.

1. У оквиру седмог степена стручне спреме (ВСС)

Најбрже посао проналазе

- професори математике и физике - два мјесеца

- инжењери информационих технологија, љекари, инжењери грађевине и дипломирани ветеринари - 6 мјесеци

- геодети - 7 мјесеци

- На посао најдуже (у просјеку двије године) чекају

- професори филозофије и социологије

- професори географије

- дипломирани новинари

- библиотекари

- инжењери менаџмента

2. У оквиру ИВ степена стручне спреме

Најбрже до посла долазе

- фармацеути - 8 мјесеци

Најдуже на посао чекају

- металурзи и минералози - 7 година,

- хемијски техничари - 5 година,

- финансијски радници и економски техничари - 4 године и 8 мјесеци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.