Менталне болести узимају маха због страха од околине

Бањалука - Стигма и дискриминација људи са менталним обољењима још није разбијена, због чега многи који су суочени са тим проблемом не желе да затраже помоћ психијатра или психолога, јер се плаше осуде друштва.

На тај проблем скренута је пажња на великом броју округлих столова и конференција који су јуче одржани поводом Свјетског дана менталног здравља.

Члан сектора за болничку заштиту у Министарству здравља и социјалне заштите РС Милан Латиновић сматра да цијело друштво треба да ради на унапређењу заштите менталног здравља. Према његовим ријечима, лани је у Српској регистровано 8.000 особа са депресивним сметњама. Здравствене установе за заштиту менталног здравља у РС, како каже Латиновић, прошле године посјетило је 30.000 људи, а од тог броја њих 3.500 је болнички лијечено. Истиче да се акценат ставља на укључивање корисника центара за ментално здравље у пројектне активности и да сами дефинишу начине који им највише одговарају у борби против стигме.

- Битка против стигме је дуготрајан процес у којем морамо сви учествовати. Стигматизација је упућена и према особама са менталним поремећајима, али и према здравственим радницима који раде са тим особама - поручио је Латиновић и подсјетио да Свјетска здравствена организација процјењује да сваки четврти човјек има проблема са менталним здрављем.

Национални координатор за ментално здравље РС Биљана Лакић каже да ове године Свјетски дан менталног здравља ставља акценат на психолошку прву помоћ.

- Интервенција је једноставна и корисна. Тај термин се све више користи и постао је популаран у свијету због великог броја несрећа, катастрофа и ратних збивања - објаснила је Лакићева.

Тридесетпетогодишњи С. Т. најбоље зна колико је тешка битка са менталним болестима. Он се против шизофреније бори већ 12 година, а у томе му је много помогло укључивање у пројекте за ментално здравље.

- До сада сам шест пута по 21 дан лијечен на психијатрији. Највећи помак у лијечењу ми је био да прихватим да сам болестан и да слушам савјете љекара - казао је С. Т.

Он је остао без родитеља, тако да су му подршку у лијечењу пружили пријатељи и комшије. Ипак се сам највише морао борити.

- Уз редовно узимање лијекова сада могу сам да живим и одржавам своје имање - додао је С. Т.

Психолог у Центру за заштиту менталног здравља Добој Сњежана Демоњић каже да упркос предрасудама и осуди околине расте број оних који посјећују психолога.

- Најчешћи проблеми са којима долазе су страхови, депресија и анксиозност - наглашава Демоњићева и савјетује свима који дуже од мјесец осјећају неке од сличних симптома, а нису у стању сами да их превазиђу да потраже стручну помоћ.

Да у БиХ влада стигма и дискриминација лица са менталним поремећајима закључили су и учесници округлог стола "Психолошка прва помоћ" у Сарајеву. Координатор Регионалног центра за развој менталног здравља за југоисточну Европу Адис Османовић каже да су ментални поремећаји још табу тема.

- Психолошка помоћ није само здравље, већ и социолошка тема. Организовање оваквих скупова може помоћи и људима који раде са пацијентима, али и самом пацијенту у тренутку када му је помоћ потребна - рекао је Османовић.

Едукација

Милан Латиновић истиче да низом активности настоје унаприједити услове за лијечење менталних болести у РС.

- У посљедњих десетак година имамо више од 50 специјализација из психијатрије. Запослили смо значајан број психолога у центрима за ментално здравље и едуковали медицинско особље - истиче Латиновић.

Најчешћи ментални поремећаји

- шизофренија

- депресија

- поремећај личности

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.