Друштво
Фото: Срна
ДОБОЈ- Лица са дијабетесом најчешће гријеше када из прехране искључе месо и не поштују прописан број дневних оброка и количински унос предвиђених намирница, истиче за Срну Инга Марковић, нутрициониста-дијететичар у добојској болници.
Она наводи да се то дешава због недовољних информација које пацијенти добијају на примарном здравственом нивоу.
“Оно што пацијенти добијају на примарном здравственом нивоу јесте савјет: Немој слано и масно. Избаци месо. Дакле не добију информацију која је за њих адекватна. Онда они, у тим околностима, избацују месо, а повећају унос угљенохидратних намирница, повећају унос хљеба, тијеста, риже, кромпира, неких пита и више воћа него што би требали, а воће није за дијабетес”, појашњава Марковићева.
Она наводи да пацијенти не добијају информације да унос угљенохидратних намирница требају да смање на одређену количину - и то посебан унос за сваког пацијента јер се мора радити индивидуална прехрана, те да требају да уносе месо.
“Месо неће подићи ниво глукозе у крви. Ако кажемо да месо и производе од меса треба смањити као групу намирница, ми причамо о превенцији додатних поремећаја метаболизма липида, јер дијабетес никада не иде сам. Липидни поремећај може пацијента увести у дијабетес, а исто тако улазак у дијабетес пацијента уводи у поремећај метаболизма липида па долази до повећања холестерола и ЛДЛ холестерола који даље води ка артеросклерози и кардиоваскуларним испадима”, објашњава Марковићева. Према њеним ријечима само месо и производи од меса неће подићи ниво глукозе у крви јер то су протеинске намирнице и у свом саставу немају угљенехидрате, али треба водити рачуна о начину припреме меса.
Она истиче да избацивање меса из прехране доводи до пада мишићне масе и слабости организма који нема довољно протеина за све потребе, уз пратећи проблем са повећаном глукозом.
“Тада се хватамо се за главу и питамо. Шта да радим, шећер није изрегулисан а ја сам избацио месо? или Повећао сам унос воћа, шта се дешава шећер није добро изрегулисан? - наводи Марковићева.
Она истиче да црвено месо једино има гвожђе које тијело може да апсорбује, и да не постоји биљна намирница које има апсорптивно гвожђе.
Да би одржавали крвну слику, еритроците, хемоглобин, да би добили довољно гвожђа неопходно је да се конзумира црвено месо.
“Ако ћемо то повезати са вирусном инфекцијом, и у случају короне, нама је врло битан састав и количина еритроцита и хемоглобина у борби против вируса и повећању имуно система”, наводи Марковићева.
Пацијенти гријеше и када је у питању неопходан број оброка, јер за дијебетес је неопходан редован број оброка и тачна сатница узимања оброка.
“Не може се имати један до два оброка дневно. У зависности од терапије иде и број оброка. Оралну терапију прати пет оброка, комбиновану са инсулином прати шест оброка, инсулинску терапију прати шест оброка. Размак између оброка не може бити један или два сата, мора бити минимум три сата”, наводи Марковићева.
Према њеним ријечима гријеши се и у количини уноса здравих намирница од интегралних житарица или воћа, а који се такође морају прецизно дозирати. Марковићева упозорава да су у околностима пандемије вируса корона најугроженија категорија пацијенти са хроничним болестима, попут дијабетеса, малигних болести, бубрежених и кардиоваскуларних обољења те гојазностзи, које захтијева цјеложивотно лијечење што само по себи доводи до пада имуносистема.
Имуни систем треба јачати правилном исхраном јер се тако организам може да избори у контакту са вирусом корона, а ако и дође до болести региструје се блажа клиничка слика без посљедица.
Она закључује да је дијабетес “запаљенски процес” и такво обољење тражи мултидисциплинаран приступ приликом лијечења у превентиви и лијечењу, с обзиром да најновији подаци за вирус корона кажу да је системско обољење, респираторни вирус и обухвата све органске системе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
