Марко Микеревић - Кроз логор прошло око 5.000 Срба

ДОБОЈ - Постојала је књига у коју су била уписивана имена свих логораша у касарни "Виктор Бубањ", а судећи по њој, кроз овај логор прошло је око 5.000 Срба који су брижљиво у књигу заведени.

Испричао је ово "Гласу Српске" судија поротник у Окружном војном суду у Сарајеву и свједок злочина у логору "Виктор Бубањ" Марко Микеревић.

Каже да је, када је у логору успостављен Окружни војни суд, имао прилику да накратко завири у ту књигу "улаза", при чијем је крају уочио имена брачног пара Радета и Невенке Поповац, који су били заведени под редним бројевима 4.517. и 4.518. Они су живјели у Прњаворској улици изнад саме касарне "Виктор Бубањ".

- Посматрао сам како стражари тјерају заробљенике српске националности да ногама разминирају шљивик на десној страни улазне капије у касарну "Виктор Бубањ". Када би остајали без стопала у тренутку активирања мина, убијали су их, убацивали у "тамић" и одвозили на градску депонију изнад фабрике "Зрак" у насељу Сокољ - прича Микеревић.

Све то је рекао и 27. маја 2009. године у изјави Тужилаштву БиХ коју је, будући да је тешко болестан, дао у Окружном тужилаштву у Добоју.

Изразио је задовољство што је коначно подигнута оптужница за злочине у "Виктор Бубњу".

- Мислио сам да ће овај случај бити заташкан пошто сам од Одјељења за злочине Тужилаштва БиХ 11. новембра прошле године добио допис у коме сам обавијештен да се обуставља истрага због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва у односу на осумњичене Исмета Бајрамовића, Славка Херцега, Самира Кахвеџића, Кемала Думоњића, Кемала Даутовића и Рамиза Делалића који су у међувремену умрли. Извијестили су ме и да је покренута истрага против Сулејмана Капа, Бесима Мудеризовића, Химзе Долана, Кемала Лучаревића, Рамиза Aвдовића, Фахрудина Aлића и других - каже Микеревић.

Он је познавао неке од оптужених.

- За Мудеризовића знам да је био управник логора у тој касарни од маја до септембра 1992. године када је формиран Војни суд, а на његово мјесто дошао је Химзо Долан, док је Славко Херцег био командант страже. Што се тиче војних стражара, ниједног нисам знао по имену, али сам био свједок мучења многих српских затвореника, али и убијања. Познато ми је да је Огњен Чајевић убијен у логору, а Миломира Тодоровића убио је извјесни Исмо Селмо - истиче Микеревић.

Каже да је 1993. године, уз помоћ једног пријатеља, улазио у подрумске просторије логора и видио трагове крви на зидовима.

- Почетком јуна те исте године у касарну се уселила већа јединица муџахедина и то под пуном ратном опремом. Сви они учествовали су у звјерском мучењу и убијању Срба у том логору - тврди Микеревић.

Логор за Србе у касарни "Виктор Бубањ" у вријеме рада Окружног војног суда често су, према његовим ријечима, посјећивали Aлија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Мустафа Церић, Aмор Машовић, Расим Делић и Сефер Халиловић.

Материјал

Поред логора у касарни "Виктор Бубањ" и Централног затвора у Сарајеву, знам да је на подручју града у рату било око 125 логора. О свим догађањима од почетка рата па до мог напуштања Сарајева у фебруару 1996. године сачинио сам писани материјал и документовао га. Комплетан материјал предао сам Удружењу логораша Републике Српске, а спреман сам, уколико се укаже потреба, да тај материјал предочим и Тужилаштву БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.