Марко Мантованели: Ентитети и држава морају да пазе како троше новац

Марина Чигоја
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Марко Мантованели: Ентитети и држава морају да пазе како троше новац

Иако постоје одређени знаци опоравка привреде од кризе, БиХ ће се, као и друге земље у региону, суочити са ограниченим фискалним окружењем у 2011. години, а и послије, тако да ће ентитети и држава морати да пазе како троше новац.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" одлазећи шеф канцеларије Свјетске банке у БиХ Марко Мантованели.

- Важно је усмјерити пажњу на јачање конкурентности привреде - истакао је Мантованели.

* ГЛAС: Колико је тренутно блокирано новца који је БиХ ове године требало да добије од међународних финансијских институција?

МAНТОВAНЕЛИ: Рјешавање изазова у земљи, посебно у периоду послије кризе, захтијева то да су успостављене власти које имају визију. Што више времена протиче, то ће се више питања и проблема акумулирати и њихово рјешавање ће постајати све теже. Недавно је агенција Мудис снизила своју оцјену БиХ управо због текуће политичке климе. То нису добре вијести и политичари би требало да обрате пажњу на то. Тренутно нема застоја у имплементацији инвестиционих зајмова Свјетске банке због политичке ситуације. Међутим, неформирање власти на нивоу БиХ угрожава могућност завршетка преговора о наставку програма подршке буџетима у 2011. години, како је првобитно и тражено од власти БиХ.

* ГЛAС: Пријети ли БиХ "грчки сценарио"?

МAНТОВAНЕЛИ: То је мало вјероватно. Ситуација у БиХ је различита од ситуације у Грчкој. Иако се дуг БиХ, изражен у процентима БДП-а, повећао у току претходних неколико година, а 2014. се очекује висок ниво обавеза у вези са распоредом враћања дуга, укупни дуг је и даље у великој мјери у оквирима онога што се може издржати. Грчки сценарио могао би имати импликације на БиХ због тога што ће довести до притисака на европска тржишта, која су међу најважнијим извозним тржиштима за БиХ.

* ГЛAС: Како оцјењујете економску ситуацију у РС и ФБиХ и да ли ће буџети бити угрожени до краја године због дефицита и изостанка аранжмана са ММФ-ом?

МAНТОВAНЕЛИ: Постоје одређени знаци опоравка привреде од кризе. БиХ ће се, као и друге земље у региону, суочити са ограниченим фискалним окружењем у 2011. а и послије, тако да ће ентитети и држава морати да пазе како троше новац. Економски раст у БиХ је у 2009. и 2010. дотакао дно и очекује се да ће се у току 2011. у скромној мјери повратити - до три одсто. То је у овом тренутку вођено углавном спољном потражњом за извозом из БиХ. Домаћа потражња је и даље слаба. Уз то, рјешавање дисбаланса који потичу из периода прије кризе вјероватно ће и даље представљати оптерећење за раст кредита. У таквој ситуацији важно је усмјерити пажњу на јачање конкурентности привреде и обезбиједити то да су јавни социјални програми добро усмјерени на кориснике који су у стању највеће потребе.

* ГЛAС: Гдје су у протеклом четворогодишњем периоду у РС и ФБиХ направљени позитивни помаци, а гдје негативни трендови?

МAНТОВAНЕЛИ: БиХ је очигледно напредовала кроз потписивање Споразума о стабилизацији и прикључењу и либерализацију визног режима. Међутим, напредак структуралних реформи, укључујући и оне које имају за циљ испуњавање стандарда ЕУ, био је мањи од оног што би било задовољавајуће и то представља разлог за забринутост. Једино те врсте реформи могу да омогуће земљи да направи позитиван помак унапријед.

* ГЛAС: Може ли мала и слаба привреда као што је у БиХ исфинансирати администрацију?

МAНТОВAНЕЛИ: Дефинитивно сматрамо да има простора за смањивање величине власти у овој земљи, без довођења у питање њеног основног уговора са становништвом, а са друге стране има простора за то да се приватна сфера економије учини много атрактивнијом кроз побољшавање пословног окружења. Сада је изазов да се крене у оба смјера у исто вријеме са свеобухватним планом.

* ГЛAС: Ваш мандат истиче. Колико сте задовољни урађеним у протекле четири године?

МAНТОВAНЕЛИ: Ми у Свјетској банци можемо да будемо задовољни оним што смо урадили на конкретним и инвестиционим пројектима. У току посљедње четири године више од 40.000 људи је, захваљујући подршци Свјетске банке, добило прикључке за водоводну мрежу који им раније нису били доступни. Према томе, као развојна агенција, ми бисмо оцијенили позитивним партнерство које смо имали са техничким нивоом са властима БиХ. Међутим, очекивања у вези са структурним реформама нису испуњена на нивоу на ком смо се надали да ће бити.

* ГЛAС: БиХ још није усвојила буџет за ову годину, јер институције траже повећање буџета за 23 милиона марака. Сматрате ли да је овај захтјев реалан?

МAНТОВAНЕЛИ: Видим да су оба ентитетска буџета кроз ребаланс повећана у поређењу са прошлом годином. Стварно питање није предложено повећање на државном нивоу, стварно питање је недостатак договора о томе да се сва та три буџета (уз онај за Брчко) погледају у оквиру јединственог фискалног оквира. То је разлог због којег је створен Фискални савјет: да разматра и усаглашава фискалне циљне износе за цијелу земљу у оквиру којих се државни и ентитетски буџет могу структурирати.

* ГЛAС: БиХ је прошле године платила више од три милиона марака пенала, јер није повукла одобрена кредитна средства. Како на то гледате?

МAНТОВAНЕЛИ: Међународни зајмови, укључујући и зајмове мултилатералних организација као што је Свјетска банка, обично укључују накнаду која се плаћа на неисплаћене износе, са циљем стварања мотивационих фактора за брзу исплату. Тај принцип је јасан. Aко позајмите из међународних фондова, у интересу ваше земље је да та средства брзо мобилизујете, да бисте надокнадили цијену тих зајмова кроз стварне инвестиције и радове на терену. Што се тиче Свјетске банке, у посљедње двије године видјели смо примјетно побољшање у вези са процентом финансирања који је исплаћен, у поређењу са салдом на почетку фискалне године. Надамо се да ће се тај тренд наставити.

Насљедник

* ГЛAС: Ко ће бити нови шеф канцеларије Свјетске банке у БиХ?

МAНТОВAНЕЛИ: Од септембра 2011. године Aнабела Aбреу из Португалије преузеће функцију шефа канцеларије Свјетске банке за БиХ. Она је веома квалификована и долази са сличне позиције из Латинске Aмерике. Сигуран сам да ће она успјети да доведе партнерство између Свјетске банке и БиХ на идући ниво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.