Фото: Агенције
БАЊАЛУКА - Манастиру Крупа потребна помоћ за климатизацију, нове инсталације и звона, a у Бањалуци ће бити одржано донаторско вече за очување српске светиње.
Манастир Крупа једна је од најзначајнијих светиња српског народа у Далмацији.Мјесто у којем се вјековима чувају православна вјера, духовност и национални идентитет.
Подигнут 1317. године, као задужбина српског краља Милутина, представља најстарији манастир у Далмацији, те је као најзападнија задужбина Немањића, једно од најстаријих свједочанстава присуства српског народа на овим просторима.
Према предању, његовом настанку претходио је долазак монаха из манастира Крупа на Врбасу. Тако су двије Крупе, једна у Далмацији, а друга у Крајини, постале трајна духовна и историјска веза српског народа са обе стране Уне.
Манастир је кроз историју био чувар вјере, писмености, културе и народног идентитета, али и мјесто сабирања и окупљања православног народа.
Његове зидине памте владавину српских владара, долазак монаха, велике сеобе, ратове, страдања, освајаче и бројна обнављања. Манастир су градили и обнављали краљ Милутин, Стефан Дечански, Цар Душан а у њему су боравили и стварали знаменити српски духовници и књижевници, међу којима су Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ и Герасим Зелић.
Манастирска црква и ризница чувају драгоцјено фрескописно, умјетничко и духовно насљеђе. И када су га историјске неприлике остављале опустошеним, Крупа је изнова обнављана, свједочећи о истрајности народа који је није заборавио.
Њен значај зато далеко превазилази зидине манастирског комплекса и границе Далмације. Она је дио заједничког духовног и културног насљеђа српског народа, нераскидиво повезаног са другим српским земљама. Чувати и обнављати манастир Крупу значи чувати наше коријене, памћење и вјековно присуство на простору Далмације. Јер манастири нису само споменици прошлости – они су живи завјет који смо дужни да оставимо будућим генерацијама. Након деценија чекања ове године је завршен пирг манастира.
Сурове велебитске буре и хладне зиме, те врела љета намећу потребу за климатизацијом манастира која је повезана са нужном замјеном електричних инсталација. Постојеће инсталације постављене су далеке 1967. године. План је да се у новом звонику поставе и нова звона. Идеја је доста а средстава је мало.
Срећа је да постоје национални свјесни привредници који су препознали тренутак и одлучили да помогну. Надолазеће донаторско вече у могао би бити испит за Бањалуку у коме ћемо сазнати да ли смо свјесни потребе да се Крупа очува и помогне. Како сијали, тако нам рађало. У прилици смо да пишемо ново поглавље историје српског постојања у Далмацији и ту прилику треба да искористимо, пише портал Провјерено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.