Мала Госпојина доноси радост, али и строге обичаје

У српском народу 21. септембар има посебно мјесто - данас прослављамо Малу Госпојину, празник рођења Пресвете Богородице, Мајке Господње.

То је један од најважнијих Богородичних празника, дан наде и свјетлости, када се кроз рођење Мајке Божје отвара пут спасењу човјечанства.

За разлику од великих постова, Мала Госпојина није строги посни празник. Правило је јасно: ако празник падне у сриједу или петак, пости се на води, а у остале дане трпеза може бити мрсна. Ове године, како пада у недјељу, породице могу припремити богату и свечану гозбу, у духу празничне радости.

Мала Госпојина се увијек везивала за крај љета и почетак јесени. Народ је вјеровао да тог дана природа почиње да облачи зимско рухо, па се из поштовања није радило у пољу нити обављали тешки послови.

Посебан дiо традиције јесу и међудневничке траве, хајдучка трава, кичица, угаслица, које жене беру у периоду између Велике и Мале Госпојине, вjерујући у њихову лековитост и моћ да штите од болести.

Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане.

По оцу, била је од царског рода Давидовог, по мајци од рода првосвештеничког.

Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божјем. Управо је Бог и одредио Марију да буде мајка Исуса Христа, и зато се слави као Пресвета Богородица.

Доживјеће највеће радости и највеће боли, све док и сама, послије истека земаљских дана, није отишла у вјечну свјетлост и славу.

Она је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве.

На иконама и фрескама празник се приказује кроз призор рођења Богородице – Света Ана у постељи и мала Марија у колijевци. Један од најљепших и најстаријих приказа чува се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина из краја 14. века.

Pостоје и светиње посебно посвећене овом празнику - Тршка црква и манастир Суводол. Многе породице управо Малу Госпојину обиљежавају и као крсну славу, док се у градовима и селима организују вашари, сабори и народне свечаности.

Мала Госпојина у себи носи симболику породичне радости и захвалности Мајци Божјој. То је тренутак када се окупљамо за трпезом, када се слави живот и нови почетак, али и дан када се поштује природни ритам и не дирају тешки послови.

У народу се вјерује да онако како дочекамо Малу Госпојину, таква ће нам бити и јесен. Зато овај празник и данас остаје подсјетник да застанемо, захвалимо и обиљежимо га са поштовањем.

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцјељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сјетву озимих усјева.

Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Вјерује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна љековита својства, као и да јаја из тога периода могу цијелу годину да остану свјежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Овај дан добар је за свадбе и вјеридбе. У многим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије.

Када је о празнику ведро, вјерује се да ће нам се сунце смијешити и током јесени, али и зиме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.