Мајка храброст отишла са анђелима

Приједор - Посљедњи испраћај Јелене Трикић, Мајке Храброст како су је због њене одлучности да заложи сопствени живот да би на свијет донијела нови, многи у Српској прозвали, обављен је у понедјељак у њеном родном Дрвару на гробљу Спасовина.

Преминула у недјељу у Клиничком центру Бањалука, 39 дана послије порођаја, а за њом су остали да тугују родитељи Владимир и Милкица, супруг Горан Дуновић и син Никола, сестра Влатка, родбина и пријатељи, али и сви они које је својом храброшћу задивила ова тридесеттрогодишњакиња. Сабласно пуста остала је и кућа у улици Анђе Кнежевић у приједорском насељу Пухарска, гдје је Јелена проводила безбрижне дјевојачке дане. Није остала празна само кућа жалости, опустио је и цијели комшилук јер су отпутовали у Дрвар да својој Јеци, како су је звали, упале свијећу, положе цвијет на њен гроб и кажу посљедње "збогом".

Кроз сузе причају да их је све "задужила" својом храброшћу и добротом, а сада не знају како ће без Јелене која је ведрином обасјавала цијелу улицу. Сјећају се када је 1995. године  доселила у Приједор, тада се уписала у други разред Економске школе и веома брзо постала узор својим вршњацима.

- Јелена је увијек била одлична ученица, дивна, васпитана, тиха и ненаметљива. Редовно је и темељно учила и поред тога што је са сестром и породицом становала у напуштеној кући уз пругу, близу "Житопромета". Није имала услове, али је имала велику жељу да успије, што је и послије било њена водиља кроз живот - испричала је разредни старјешина Зора Џимрић.

Њени родитељи су надничили, а када су се вратили у Дрвар, Јелена је остала да заврши школу. Касније је отишла на студије економије у Бањалуку и упркос болести завршила факултет са одличним просјеком.

Сви који су је знали, поготово школски другови бодрили су је и говорили да је свакако очекују на прослави 15. годишњице матуре која је требало да буде 2014. године. Многи нису ни знали да је болесна све док се путем "Гласа Српске", који је први писао о овој храброј мајци, није сазнало да је родила дијете. Током трудноће, њено лијечење је обустављено, а болест је узнапредовала, тако да су све даље прогнозе за њено изљечење биле неизвјесне.

Ипак, испунила је своју посљедњу и највећу жељу, на свијет је донијела здравог сина Николу, који је на рођењу имао 1.970 грама. Медицина тврди да беба препознаје мајчин глас када се роди, а то је осјећала и Јелена која је чак смогла снагу да из болничке постеље устане и обиђе свог дјечака. Мали Никола је имао среће да упозна своју изузетну мајку, додуше кратко и још краће јој се радовао, али је сигурно да је 39 дана њене радости због његовог рођења веће него нечији читав живот.

Тужан је у понедјељак био Приједор и цијела РС, али и поносни што је Јелена показала колико може да буде јака једна жена. Сви обећавају и да ће помоћи да мали Никола расте и напредује како би живјела прича о храбрости његове мајке.

Прича о Јелени

Јелени је 2007. године откривен тумор на мозгу, а послије двије операције одлучила је да оствари своју велику жељу - да роди дијете и да осјети како је бити мајка, у чему је добила подршку супруга, а "Глас Српске" је имао част да објави причу са мајком храбрости неколико дана послије порођаја.

- До сада сам имала двије операције и када сам била у болници на терапијама, одлучила сам да хоћу да имам дијете, које ће моћи да ми дође у посјету. Жељела сам да видим како је бити мајка и супруг ме је у томе подржао - испричала је Трикићева.

Свјесна да је током трудноће, болест је узнапредовала, Јелена нам је рекла да је срећна јер држи своје дијете у наручју.

Да је велики борац, Јелена је показала и тако што је, иако обољела уписала економски факултет и завршила га почетком ове године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.