Фото: Љубав према моторима Миливоја Веселиновића дужа од пола вијека
ПРИЈЕДОР - Приједорчанин Миливој Веселиновић или "Мото Мики" како га зову, први пут је сјео на мотор свог оца далеке 1959. године са свега седам година и до данас се, иако пензионер, не раздваја од свог љубимца двоточкаша.
Иако му је тада неколико центиметара фалило да дотакне земљу, то му није сметало да кришом узима очев мотор.
- Веселиновићи су у Приједору познати као бајкерска породица. Још је мој деда волио моторе, па смо у њему и у оцу мој брат и ја имали велику подршку. Отац је купио "ДКВ" 1957. године и требало ми је 37 центиметара да са тог мотора дохватим земљу, али сам га, ипак, уз све напоре возио - рекао је Веселиновић.
Он је додао да су имали један од укупно три мотора "кањасаки" 350 кубика на подручју тадашње Југославије. Један је био у Загребу, један у Београду и један у Приједору.
Прва мото-трка на којој је Миливој учествовао била је у Рогенбургу у Швајцарској 1976. године и од тада је заљубљеник у моторе, а то је пренио и на своју дјецу, те послије на унуке.
- Обје моје кћерке возе "харлија". Дванаестогодишњем унуку, који од четврте године вози мотор, направио сам мотор, а млађем који има десет година, а од пете вози мотор, такође завршавам "харлија", тако да се традиција наставља - рекао је Веселиновић.
Каже да му је најљепша успомена на мото-сусрете у Шамцу, гдје је његов мото-клуб "Свети Ђорђе" освојио пет првих мјеста у шест дисциплина.
- Освојили смо прво мјесто у гурању бурета од 50 килограма предњим точком по трави. Од тада до данас ме још нико није надмашио у овој дисциплини - каже Веселиновић.
Сматра да млади данас преко ноћи хоће све да постану, рокери и бајкери, а то не може јер треба нешто истински вољети да би се постигао успјех.
- Још 2003. године сам добио признање, пехар и захвалницу Aуто-мото савеза РС за најуспјешнијег такмичара и за унапређење ауто-мото и картинг спорта у РС - истиче Миливој у чијој радионици се од 1994. поправља "све што се окреће на точку и што има точак", како воли да каже.
Покушао је да оснује и картинг клуб у Приједору, али до сада није наишао на разумијевање. Сматра да на аеродрому Урије у Приједору постоје добри услови за картинг стазу и халу затвореног типа да дјеца у њему уживају јер, како каже, и Ники Лауда је почео на картингу и завршио на формули.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.