Љубав и поштовање ђака најљепше сјећање на учитељске дане

Бањалука - Бити учитељ одувијек је била част и привилегија, а рад са дјецом најљепше занимање, о чему свједоче многи, сада већ учитељи у пензији.

Године проведене у учионицама јуче су била неизбјежна тема међу просвјетним радницима широм РС који су, присјетивши се генерација које су извели на прави пут, обиљежили 5. октобар, Свјетски дан учитеља.

Учитељица Рада Обрадовић, родом из Српца, пензионисана прије двије године, радни вијек је провела са дјецом, а међусобна љубав и поштовање између ње и њених ђака најљепша је успомена на минуле учитељске дане. Првачићи из мјеста Шолаје у општини Кнежево, давне 1974. били су прва генерација основаца која је стасала на крилу учитељице Раде. Љубав према овом послу, труд и упорност били су њена водиља свих 40 година. Каријеру је започела у Кнежеву, потом је радила у Бањалуци, одакле се и пензионисала.

- Никада у свом радном вијеку нисам имала неких великих проблема. Увијек смо заједничким снагама успијевали наћи рјешење, а подршка родитеља никада није изостала - испричала је Обрадовићева коју смо јуче затекли на "обавезној" кафи сриједом у 11 часова са колегиницама, које су попут ње радни вијек провеле у просвјети.

- Трудила сам се да стекнем повјерење ђака. Нисам била строга, али сам тражила знање и дјеца су то поштовала - рекла је она.

Сјећање на ученике увијек јој измами осмијех, а посебно је поносна на чињеницу да су многи њени ђаци постали љекари, економисти и правници.

Учионицу број 24 из које је отишла у пензију и чији кључ је као успомену понијела са собом, баш као ни ђаке Обрадовићева не заборавља. С обзиром на то да су све њене колегинице имале наставу на спрату школе, а она се, како каже, са "својом дјецом" налазила у приземљу, током великог одмора одлазила је да доручкује са осталим учитељицама.

- Дјецу сам једне прилике повела са собом да им покажем гдје учитељица проводи одмор и објаснила им да ћу кад звоно огласи почетак часа поново доћи у учионицу. Једног дана сам их затекла уплакане и уплашене, јер се, како су ми објаснили, нисам појавила одмах чим је звонило. Од тога дана их више нисам остављала, сваки одмор смо проводили заједно - испричала је учитељица Рада.

Осим успомена које носи у срцу, много литерарних састава написаних ђачким пером чувају љубав и све ђачке бриге које су дјеца с њом дијелила. Сваки растанак са дјецом био је тежак, а најтеже од свега поднијела је ратне године када су у борби за слободу животе изгубили многи њени ђаци. 

Лијепе успомене на учитељске дане у срцима носе и брачни пар Милорад и Станка Глуховић из Рогатице. Они су највећи дио радног вијека провели у сеоској школи на Сјеверску код Борика, гдје су одлучили и да заснују породицу.

- Иако смо добар дио радног вијека радили у комбинованим одјељењима, наши ученици су кроз касније школовање постизали запажене резултате. Многи наши ђаци постали су доктори, економисти, правници или инжењери. Иако смо у пензији, кад нас сретну увијек нас поздраве са "учо" и поносни смо на оно што смо пренијели на бројне генерације наших ученика - казали су Глуховићи.

Учитељица у ОШ "Васа Чубриловић" у Градишци Марина Балаћ истиче да је задатак учитеља да науче дјецу да размишљају о великим стварима и да је знање кључ за самостални живот, снове, наде и тежње.

Малешевић

Министар просвјете и културе РС Дане Малешевић честитао је просвјетним радницима у Српској Свјетски дан учитеља и истакао да је изузетно важно да у школама ради квалитетан кадар који ће дјеци пренијети знање и научити их да промишљају самостално.

- Веома је важно да их одмалена учимо да постављају питања и изводе сопствене закључке. Само на овај начин имаћемо школе по мјери дјетета и савјесне грађане спремне да граде боље друштво - рекао је Малешевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.