Љетњи камп са очевима, мамама забрањен улаз

На јадранској обали, надомак туристичке вреве, сваког јуна на једној од најљепших плажа острва Муртер, ниче необичан камп: мјесто гдје владају очеви, а дјеца су главни сапутници. Маме, овдје – по строгом неписаном правилу – немају приступ.

Камп Сланица већ пет година постоји као јединствена иницијатива која окупља очеве и њихову дјецу у духу авантуре, пријатељства и одрастања.

"Сваке године посљедњи дан школе крећемо на камп и то већ пет година заредом. Остаје се колико ко може – неко читавих 10 дана, неко само викенд, али нико не жели да пропусти окупљање", објашњава Јасминко Јовановић, отац који је и покренуо овај талас пријатељства и логорске дисциплине. Он је први пут са породицом посјетио камп на Сланици, а по повратку предложио пријатељима да тате поведу дјецу сами.

Ове године, број учесника оборио је рекорд – 30 очева и 50 дјеце, међу којима је најмлађе имало свега 2 године и 4 мјесеца. Сваке године група расте, а с њом и логорска "управа", правила и дух заједништва.

"Имамо и свој статут, који се усмено преноси на сваког новог члана. Рецимо, код нас у кампу важи правило: нема 'нећу'. Једе се оно што кувар припреми. Нема ресторана, нема приватних оброка. Ко не зна раставити шатор – тражи помоћ другог тате, али клинове сам забија", објашњава Јовановић са осмијехом.

Правила се ажурирају у ходу. Тако је, рецимо, недавно морало бити формализовано и најстроже правило: маме не могу у камп. "Ту смо били јасни и радницима кампа – без изузетака", додаје он.

Од прве године, када су се тате мучиле с једним плинским кувалом, до данас – много се тога промијенило. Данас са собом носе пломбе за шпорет, роштиље, па чак и специјално направљену плинску пећ за јагње. Тате су се, како кажу, "морале усавршити у кухињи, шаторима, веслању, дасакању".

А дјеца? Они једва чекају крај школске године. "Не знам да ли је због одличне забаве или зато што се неке обавезе ипак не морају радити као код мама", кроз смијех признају многи малишани.

Иако већина дјеце никада није камповала, управо је то, како истичу очеви, најљепши циљ овог дружења – да им приближе камперски живот на мору, заједничке оброке, дијељење опреме и одговорности. Свако дијете овдје има улогу, било у распремању стола, доношењу воде, или помагању другарима.

Камп Сланица више није само одмор – он је постао мала школа живота, гдје се уз очинску подршку граде навике, самосталност, другарство и незаборавне успомене. И док се још пакују шаторски клинови и хлади плинска пећ, већ се броје дани до наредног окупљања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.