Љешник уз мало рада доноси зараду

Бањалука - Производња љешника може да буде уносан посао, јер килограм очишћеног плода достиже цијену од 30 марака, али ни изблиза нису искоришћени потенцијали за узгој у РС.

Иако је производња веома исплатива и тржиште загарантовано, јер због велике тражње сваки килограм може да буде продат у трену, заинтересованост воћара у РС за овај вид производње је минимална. Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, највећа производња концентрисана је на подручју Теслића гдје се под љешницима налази од 30 до 40 хектара земљишта, а предузеће "Слав комерц" један је од лидера у производњи. Власник овог предузећа Веселин Савић каже да се за производњу љешника одлучио прије осам година након што је детаљно истражио тржиште и закључио да је цијена овог орашастог воћа више него добра.

- Под љешником имам 25 дунума, а највећи род је био у петој години када је достигао двије тоне. Сада у просјеку берем око 1.800 килограма - истиче Савић.

Све што убере уз помоћ машина очисти и пласира у Словенију.

- Од једног килограма љешника у љусци добијем 400 грама очишћеног, а цијена је ове године фантастична и креће се од 12 до 15 евра по килограму. У нормалним околностима цијена је око седам евра. Продао сам све и грам - каже Савић чија се фирма бави и узгојем садница љешника.

Његов суграђанин Миладин Томић почео је узгој љешника прије десет година желећи да покрене породични бизнис који ће породици обезбиједити пристојан живот.

- На десет дунума засадио сам 1.000 садница и просјечно годишње уберем 1.200 килограма љешника који продајем за 15 КМ по килограму једној кинеској фирми у Зеници. Од тога моја четворочлана породица лијепо живи - прича Томић.

Појашњава да узгој овог воћа не захтијева много посла и да највише треба радити у прве двије године.

- Касније је довољно само косити траву и вршити јесење орезивање. Ни улагања нису велика, јер све што сам уложио убрзо сам вратио од подстицаја - рекао је Томић и истакао да је презадовољан подстицајима ресорног министарства и подршком општине Теслић.

Да је производњу љешника могуће лако отпочети потврђују и у Министарству пољопривреде наглашавајући да је субвенционишу по више основа.

- Пољопривредници који се баве узгојем љешника остварују подстицаје за подизање засада, куповину и постављање противградне мреже, регрес по сјетвеној површини, изградњу система за наводњавање, инвестиције у модернизацију постојећих и изградњу нових прерађивачких капацитета те набавку пољопривредне механизације - рекли су у Министарству пољопривреде РС.

Услови за узгој

Стручњаци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да се љешник може узгајати свугдје, али да најбоље успијева на подручјима гдје нема много ниских температура.

- Земљиште је најбоље растресито, пропустљиво и плодно. Требало би да садржи 15-20 одсто глине, 20-30 одсто ситног пијеска, 15-20 одсто колоида и 30-50 одсто крупног пијеска. Потребно је обезбиједити наводњавање два до три пута у току вегетације нарочито тамо гдје нема довољно падавина - појаснили су у Министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.