Љекари дневно писали 13.500 рецепата

БАЊАЛУКА - Љекари у Српској су у протеклих шест мјесеци прописивали у просјеку 13.572 рецепта дневно, што је за скоро 2.000 више, а овогодишњи раст у односу на лани, како сматрају доктори, посљедица је већег броја осигураника и проширене листе лијекова.

Према подацима Фонда здравственог осигурања РС, од јануара до краја јуна прописано је 2,456 милиона рецепата, што је за 347.000 више у односу на исти период лани, када је трошак за те лијекове износио 26 милиона КМ, док је ове године достигао око 32 милиона КМ.

Највећи дио рецепата, како су навели из Фонда, односи се на кардиоваскуларне лијекове, међу којима се издвајају "бисопролол" и "еналаприл". Листу лијекова који се издају на рецепт Фонд редовно ажурира у складу са финансијским могућностима и медицинским индикацијама, с циљем побољшања доступности терапије и подизања квалитета лијечења.

- Тако је почетком ове године листа проширена новим терапијама за улцерозни колитис, дијабетес типа два, инфекције код дјеце осјетљиве на пеницилин, као и новим дозним обликом за снижавање липида код пацијената са кардиоваскуларним обољењима - истакли су у Фонду, поручујући да су овакви кораци дио њиховог стратешког опредјељења да, у мјери у којој финансије дозвољавају, прате потребе осигураника и достигнућа савремене медицине, како би грађани имали што мање трошкове при набавци неопходних лијекова.

Специјалиста породичне медицине у Бањалуци Милијана Станковић истакла је за "Глас" да је више фактора утицало на пораст броја издатих рецепата и трошкова за лијекове.

- Све више грађана има здравствено осигурање, што значи да у већем броју користе здравствене услуге. Истовремено, Фонд здравственог осигурања сваке године проширује листу лијекова, а све то утиче на раст броја рецепата који иду на терет Фонда - рекла је Станковићева.

Она је додала да се на позитивне листе све више уводе савременији, али и скупљи лијекови, који се чешће прописују те самим тим утичу и на повећање укупне потрошње.

- Када узмемо у обзир све те факторе, сасвим је очекивано да дође до раста броја рецепата, као и трошкова за лијекове - наглашава она.

Према њеним ријечима, највише лијекова се и даље прописује пацијентима с кардиоваскуларним болестима, док на другом мјесту доминирају лијекови за дијабетес.

- Кардиоваскуларни проблеми су и даље на врху, затим слиједе обољења попут дијабетеса и хроничне опструктивне болести плућа. Потом долазе карциноми и психијатријска обољења. За све те дијагнозе прописују се модернији, али и значајно скупљи лијекови - објашњава Станковићева.

Она додаје да су пацијенти све чешће на политерапији те да није ријетко да у исто вријеме користе и по десет различитих лијекова.

- Системска обољења захтијевају комбиновану терапију. На примјер, кардиоваскуларни пацијенти врло често узимају три до четири лијека, а неријетко и више. Слична је ситуација и са дијабетичарима и онима који болују од хроничне опструктивне болести плућа или психијатријских и неуролошких поремећаја - појашњава она.

Станковићева наводи и да је значајно смањен број пацијената који на своју руку узимају лијекове, посебно оне из категорије психотропних и антибиотика.

- Фонд је увео строжу контролу у прописивању антибиотика, антипсихотика, као и лијекова попут "лексилијума", који се сада могу добити искључиво уз рецепт. То је допринијело смањењу неконтролисане потрошње, али је истовремено повећало број пацијената који се јављају у амбуланте, а самим тим и потрошњу лијекова - нагласила је она.

Превенција  

Као љекар примарне здравствене заштите Милијана Станковић каже да посебан акценат ставља на значај превенције и ране дијагнозе.

- Циљ нам је да болест спријечимо или да је откријемо у почетној фази, када се може држати под контролом са мање лијекова. Када болест узнапредује, лијечење постаје много компликованије и скупље, а пацијенти тада узимају више лијекова - казала је Станковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.