Лијече сметње у учењу

Фoчa - Број дјеце која имају проблеме са читањем, писањем и рачунањем у Фочи и околним градовима у сталном је порасту. Због тога бројни родитељи доводе дјецу логопедима и психолозима у фочанску болницу.

Љекари кажу да је највећи проблем то што се ови поремећаји код дјеце не открију на вријеме.

- Камо среће да се то на вријеме препозна и да дођу одмах у првом разреду школе, него долазе тек касније. Код мене дођу да се категоришу као дјеца са посебним потребама, односно са интелектуалним дефицитом. Када се одраде психолошка тестирања, утврди се да су та дјеца просјечно или натпросјечно интелигентна, али имају проблем са дислексијом, односно проблем са читањем и писањем - истакла је психолог у Универзитетској болници Фоча, Александра Саламадић.

Она је додала да то није никаква болест, већ само поремећај, а у новије вријеме зове се дар дислексије.

- Због тога што та дјеца не умију да читају и пишу категоришу их да су као "ретардирани". Напротив, ради се о здравој, надареној, креативној дјеци и она се прво шаљу дјечијем неурологу, а потом логопеду који установљава дефект - каже Саламадићева и додаје да се тешкоће у читању односе на брзину, прецизност и разумијевање прочитаног.

- Испуштају слова, као у огледалу их ротирају, имају неуредан рукопис. Жале се да не могу читати јер им слова одскачу, не могу да опазе ријеч као ријеч већ као збир слова, затим изостављају знакове интерпункције. Не знају мало и велико слово, замјењују гласове Б и П, а када пишу реченице, оне немају смисла. Бркају "од" и "до", али усмено савршено добро знају. Због тога је битно да им родитељи испочетка читају, како би добро репродуковали - каже Саламадићева.

Логопеди кажу да је први приступ овој дјеци тестирање, па одређене вјежбе.

- Обично та дјеца имају проблем и у оријентацији, не могу да одреде који је данас дан, лијеву и десну страну. Приступа се послије терапији правилног читања, писања, родитељи и учитељи буду обавијештени о томе, сви морају тимски да раде - каже логопед Наташа Березовски, која претпоставља да има много дјеце код које овај поремећај још није установљен.

Родитеља једног дјечака који има дислексију затекли смо послије терапије.

- Моје дијете је прошло доста терапије, превазишао је проблем, тако да долазимо да то буде до краја готово. Учитељи треба да схвате да сва дјеца не могу једнако добро писати и читати, мисле да је то проблем. То се баш десило мом дјетету - каже мајка дјечака са дислексијом која није хтјела да јој објавимо име.

 Родитељи

Поремећајима дјечијег писања и читања бави се и Ранко Рајовић, предсједник MENSA свјетског одбора за дјецу.

- Све више наше дјеце има проблема у учењу, као што су дислексија, дисграфија и дискалкулија. Главни кривци за то су родитељи, а и модерне технологије утичу на дјецу у њиховом развојном периоду. Зато родитељи морају препознати тај поремећај код дјеце у развојном периоду и подстицати их да се све више покрећу и развијају. У школи даље наступају учитељи - сматра Рајовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.