Лакташки ловци вратили се из Шведске са вриједним трофејом

ЛAКТAШИ - Члан Ловачког удружења "Козара" из Лакташа, Велиша Кркић протеклог викенда вратио се из Шведске у родне Милосавце, са ловачким трофејом вриједним пажње.

Рогови око 800 килограма тешког лоса, након обраде красиће зид његове куће. Како каже Кркић ово је први лос у богатој ловачкој историји лакташког удружења ловаца, а вјероватно и других ловачких удружења у Републици Српској. Успјех је тим већи, пошто су лакташки ловци ухватили и једног мањег лоса, тешког око 200 килограма.

- Нас неколико ловаца из Лакташа већ пет година имамо закупљено 400 хектара велико ловиште "Матила", код Торзбија, 500 километара сјеверно од Гетеборга. Исто толико година покушавамо безуспјешно уловити лоса. Морате добро познавати његову нарав и навике да бисте га одстријелили - прича Кркић.

За разлику од претходних година лакташки ловци ове године добро су се припремили за сезону лова на лоса, која траје до средине децембра, када лос почиње одбацивати рогове. У ловишту у Шведској направили су седам чека, на раскрсницама претходно уочених путева овог сјеверног јелена.

- Лос се увијек креће уз вјетар. Слабо види, али зато одлично чује и има добар њух. Воли дивље, осамљене шуме, богате вјетроломима и недоступним тресетиштима, поготово оне у којима расте врба, бреза, јасен, смреке и борови. Та се незграпна животиња лако креће кроз мочваре на које ни човјек ни друге животиње не би смјеле ступити без опасности - прича Кркић.

Мирис вјетра

Велиша Кркић прича да лосови Траже потпуни мир, те се селе са сваког подручја гдје су их људи неколико пута узнемиравали.  

- Лос мирује по дану и то ако је неометан. Већ од четири часа по подне почиње лутати и тумара наоколо читаво вече и ноћ. Увијек се креће у смјеру вјетра, како би му наносио мирис непријатеља. Зато га је тешко одстријелити - каже Кркић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.