Лакташи: Све чвршћи докази за цркву из 13. вијека

М. Ми.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Лакташи: Све чвршћи докази за цркву из 13. вијека

Лакташи - Анализа људских костију које су пронађене на локалитету Зидине, у селу Шушњари код Лакташа, потврђује да је средњовјековна црква са некрополом на том подручју егзистирала још у 13. вијеку.

Археолози Завичајног музеја Градишка Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић пронашли су 2010. године ову цркву, а 2011. су у њеној унутрашњости истражили три гроба. Сви скелети су било окренути у правцу исток-запад, са рукама прекрштеним у предјелу карлице, што одговара хришћанском начину сахрањивања. Три узорка костију послата су на Универзитет у Глазгову на радиокарбонску анализу, којом се утврђује њихова старост, а она је потврдила досадашња открића археолога.

- Двојни гроб у олтару представљао је гробницу мушкарца и жене. Код женског скелета пронађена је наушница од сребра са три јагоде, од којих једна недостаје. На основу радиокарбонске анализе коштаних узорака, жена је сахрањена 1262. године, што нам говори да је и наушница највјероватније из тог периода - рекао је Вујиновић.

Он је казао да је мушкарац сахрањен 1276. године.

- И мушка индивидуа из двојног гроба сјеверно од улаза у цркву сахрањена је највјероватније око 1270. године. Треба водити рачуна да ове године нису апсолутни показатељи и да оне могу имати грешку до плус минус 30 година - рекао је Вујиновић.

Према његовим ријечима, ови подаци несумњиво говоре да је црква са сигурношћу егзистирала у 13. вијеку. Међутим, знајући да је животни вијек у овом периоду био око педесетак година, постоји могућност да је ова црква била саграђена већ крајем 12. вијека и постојала све до доласка Турака, односно до прве половине 16. вијека.

Просо

Занимљиво је да је током ове анализе установљено да су људи користили просо у својој исхрани у великим количинама.

- Просо је врста житарице која се користила у исхрани током средњовјековног периода и на нашим просторима. Од ње се правила кашаста смјеса, а често се помиње да је у исхрани замјењивала месо. Просо је била веома корисна житарица, јер се могла чувати у складиштима чак до двадесет година - истиче Вујиновић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.