Лакић: Изазовна ситуација када је ријеч о менталном здрављу

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Национални координатор за заштиту менталног здравља Републике Српске Биљана Лакић оцијенила је да је ситуација изазовна када је ријеч о менталном здрављу становништва, усљед промијењених услова и начина живота због пандемије вируса корона.

"Ми смо посттранцизиона и постратна земља и имали смо своје изазове које смо превладавали. Сигурно је да пандемија вируса корона не иде у прилог добрим условима за заштиту менталног здравља", напоменула је Лакићева.

Она је навела да је под ризиком цијела популација због промијењених услова и начина живота, рестрикције кретања и контаката, економске потешкоће, као и могуће слабије доступности неких услуга редовне здравствене заштите због оптерећења система на сузбијању вируса корона. "Ми то негдје и видимо кроз повећан број јављања људи.

Људи се највише јављају због анксиозних и депресивних тегоба, али долази и до погоршања код лица која су раније имала здравствене проблеме. Посебан проблем је и како заштитити особље које већ годину и по дана ради под већим притиском", рекла је Лакићева. Она је додала да се за особље разматра увођење велнес програма, те неке врсте самопомоћи у складу са могућностима. "Када је ријеч о легислативи, она је добра.

Пратимо препоруке Свјетске здравствене организације и у контакту смо са њима. Први Закон о заштити менталног здравља регулисао је важна питања попут присилне хоспитализације које до тада није било регулисано. Са новим законом смо отишли и корак даље јер је циљ да се што више поштују људска права и достојанство корисника", навела је Лакићева. Помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Милан Латиновић рекао је данас у Источном Сарајеву да у систему здравствене заштите годишње просјечно буде прегледано 30.000 грађана, око 3.000 лица са менталним сметњама буде хоспитализовано током године у болницама, док је око 500 у акутној фази хоспитализације.

"Наши професионалци раде у врло тешким околностима јер је повећан број лица која имају сметње као посљедицу изазвану инфекцијом вирусом корона", рекао је Латиновић поводом обиљежавања 10. октобра Свјетског дана менталног здравља. Он је навео да су здравствени радници коју су у протекле двије године радили у центрима за заштиту менталног здравља и у болницама, осим редовног посла, често били ангажовани као помоћ у другим службама попут ковид амбуланти или хитне медицинске помоћи. Латиновић је указао да је ово министарство у протеклих годину дана радило на легислативи, напомињући да је прошле године усвојен Закон о заштити менталног здравља, али и донесена Стратегија и израђен Акциони план за провођење активности планираних у Стратегији.

Латиновић подсјећа да је први Закон о заштити лица са менталним поремећајем донесен 2004. године, а прва стратегија 2009. године. "Сва стратешка документа усклађујемо са акционим плановима и стратегијама Свјетске здравствене организације. Као члан Свјетске здравствене организације придржавамо се тих препорука", рекао је Латиновић. Он је истакао да је велики доприносе Владе Швајцарске, која подржава пројекат унапређења менталног здравља у БиХ којим се обезбјеђује знатна подршка едукацији и раду са корисницима, као и легислативи.

"То је велики допринос Владе Швајцарске и тимова који раде у оквиру тог пројекта, прије свега у Републици Српској имамо координатора који ради на том програму. Све активности и садржаји усмјерени су на то да лица са сметњама у менталном здрављу добију заслужену бригу и интегришу се у друштвени живот", рекао је Латиновић. Латиновић је рекао да је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, након десет година обиљежавања у Бањалуци 10. октобра - Свјетског дана менталног здравља, то данас учинило у источном дијелу Републике Српске.

Корисник Мирослав Јовановић, који је већ седам година укључен у програм заштите менталног здравља због ратних траума, истакао је значај јављања за помоћ стручним лицима на вријеме, наводећи да је први корак одлучујући, али и најтежи. "Јако је битно јавити се сам, доћи код психијатра и психолога и рећи - имам проблем, помозите ми. Нажалост, живимо у постратном времену, времену када људи пате од депресије и анксиозности и других менталних поремећаја", навео је Јовановић. Он је додао да су му психијатри препоручили да се бави говорништвом.

"То радим већ неко вријеме и обишао сам цијелу БиХ говорећи како здравима, тако и болесним. Тако се осјећам корисно, а помогло ми је и у опоравку", рекао је Јовановић. Свјетска здравствена организација прогласила је 10. октобар Свјетским даном менталног здравља с циљем подизања свијести о проблемима у вези са менталним здрављем, те побољшања услова за пружање одговарајуће заштите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.