Кустурица: Андрићград исходишна тачка живота ФОТО

Вишеград - Цијели живот сам провео дјелујући, радећи и стварајући, изгарајући на највећим филмским, музичким и другим пројектима, али је изградња Андрићграда исходишна тачка мог живота, каже Кустурица, преносе агенције.

- Мисаона и физичка енергија је оно што ме покреће, па и у овом пројекту, јер градови се граде и настају годинама, па и вијековима, а ми ћемо за само четири године на ушћу Рзава у Дрину добити варош са свим атрибутима урбане градске средине - појашњава он.

Кустурица истиче да ће се овим авантуристичким и историјским подвигом реанимирати срце дринског подручја и историјска хука кроз вијекове приказати на релативно малом простору уласком на капије Андрићграда и доласком до краја његових зидина и православног храма на самом ушћу ријеке.

 - И као што што у Андрићевим дјелима преовладава мотив камена, симбола трајности и постојаности, тако сам одлучио да, послије Дрвенграда на Мећавнику у Мокрој Гори, овдје изградим град од камена, који смо куповали од сељака из Билеће, из Попова поља и Фатнице без икаквих проблема, али су проблеми искрсли приликом узимања малих колична овог материјала од аустријске карауле код Требиња - каже Кустурица.

Овим каменом су обложене зграде из средњовјековног неимарства и турског периода, док је зграда општине „оивичена” каменом као што је онај којим је грађен мост у Мостару. Камене плоче на главном тргу су из ужичког краја.

- На оптужбе ових из Федерације БиХ одговарам да је Андрићград град мултиетичности, исказан архитектонском симболиком, јер се на релативно малом простору налази и караван-сарај из турског периода, који је и постојао поред ћуприје, дворац српске властеле, који је био на брду изнад Дрине, заграде из времена аустроугарске владавине и објекти зидани у стилу неокласицизма - каже Кустурица.

 Он кроз смијех додаје да је помало уморан од тих неутемељених атака на његову личност и Андрићград.

- Дође ми да у сарајевском “Ослобођењу” објавим оглас овакве садржине – “Градим повољно градове по систему кључ у руке” – рекао је он.

Према Кустуричиним ријечима, град од камена биће и плод литерарно-ставаралаче и историјске фантазије, а не реалности.

- Биће то град из маште читалаца литературе проповиједака и романа Иве Андрића, јер они, читајући његова дјела, стварају слику града у који, кад данас дођу, нема ништа од оног замишљеног - каже Кустурица.

Славни српски режисер објашњава и необично велики интерес људи свих струка и занимања, па и ђачких екскурзија, који желе да дођу и виде градилиште Андрићграда, Вишеграда, „оног из њихове маште”, стварајући тако, како он вели, као у старој Грчкој, митолошку слику насеља од камена на „језичку земље између воде на Ушћу”.

- Добро су примијетили да сам опсједнут Андрићем, па дио по дио његових мисли уграђујем са каменом у Андрићград, стварајући тако ову тврђаву на Дрини која ће се од зла бранити љепотом и миром. Уосталом, и Ћуприја на Дрини љепотом је одбрањена од свакојаких и вишевјековних природних и људских насртаја - казује Кустурица.

Према његовим ријечима, онај ко први пут крочи у Андрићград проћи ће, у архитектонском смислу и у својој машти, кроз вијекове и вратити се на трг на коме се, у средњем вијеку, па и данас у западноевропским градовима, одвијао и одвија друштвени живот.

- Кад се капије града отворе, наш туристички водич ићи ће од куле до куле, од зграде до зграде, од зидина и бедема до храма и говорити гостима да је то настало те и те године, у том и том вијеку и тиме подспјешити машту оног ко све ово види. На крају ће му, на излазу, при поздраву рећи да су године и вијекови „измишљени”, а да је град грађен онда кад су они то замислили у својој глави - додаје Кустурица.

Кустурица каже да је трагедија Босне што су њени градови настајали у ратним походима, а у наредним су рушени, па поново обнављани, као што је било и са Сарајевом.

- Живио сам у Сарајеву, био је то тада мултиетнички град, а сад се тај појам користи само у политичке сврхе. У мом некадашњем граду сад је више Кинеза него Срба, и то не могу никако да прихватим - наглашава он.

Кустурица констатује да, што су напади на њега већи, а највише их је из града у коме је провео двије деценије живота, у њему се рађа још већа жеља да се започето заврши.

Капије Андрићграда биће, како каже, отворене и за грађане Вишеграда који ће жпосломж морати да дођу у зграду општине и за све добронамјерне људе са свих свјетских миридијана.

До 28. јуна, Видовдана, годишњице почетка радова, биће завршен централни градски трг и Андрићев институт, испред којег ће бити постављен споменик нобеловцу, висок 2,40 метара који ће “пливати на води”, најавио је Кустурица.

Тог дана биће отворена Градска кафана са именом „Јалија”, јер је овај дио земље на ушћу ријека, у турско и Андрићево вријеме, тако и називан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.