Кумовао стотину пута

ЗВОРНИК - Миле Петковић из Зелиња код Зворника "окитио" се са чак стотину кумстава. Импозантни број почео је да ниже од своје осме године и наставио до данашњих дана.

Овај педесетпетогодишњак каже да је кумство за њега узвишен чин и да су му поред породице највеће богатство његови кумови.

- Сви које сам крстио живи су и здрави и то је оно што ме много радује. Прошле године, 29. августа, имао сам два крштења у Братунцу, а некако послије рата крстио сам четворо дјеце кума Миленка Ристановића који живи на Флориди - прича Миле и додаје да је својим малим кумовима увијек имена давао у договору са њиховим родитељима.

Захваљујући бројним кумствима, породица Петковић сваке године има по неколико весеља - свадби, крштења, пунољетстава.

Велики број кумстава прате и велики издаци јер Миле настоји да увијек испоштује све обичаје и освјетла образ.

- Уз поклоне, обавезно се носи јагње или прасе, а сви погледи упрти су према куму. Имамо колико нам треба јер нисмо ни проклети ни алави. Све што смо даривали, хвала Богу, вратило нам се кроз здравље и срећу моје породице - истиче Миле и додаје да је бити кум велика част.

Кумство се његује читавог живота, а кумови пазе и посјећују.

- Моја породична слава је Свети Јован Крститељ на коју ми дође доста мојих кумова. Aли, када треба узвратити, онда настају проблеми јер скоро сви славе Ђурђевдан. Због тога једне године одем кумовима у Полом, Братунац, Дрињачу, а друге у Београд, Пожаревац, Бањалуку - напомиње Миле.

Као осмогодишњи дјечак био је кум на крштењу првог дјетета Бранка Ристановића из села Полом, чиме је наставио породично плетено кумство са овом породицом. Ову традицију којом се поноси наслиједио је од својих предака, као једино мушко дијете међу три сестре.

- Кумство између Петковића и Ристановића траје више од четири вијека, а највише кумова имам у Полому, Братунцу, Дрињачи, Бањалуци, Београду, Пожаревцу, али и у Aустрији, Холандији, Флориди, Aмерици и углавном се ради о породицама Ристановић, Михић и Марковић - прича Миле.

Истиче да су потомци Ристановића бројни, а само Будимир и Вујадин имали су десет синова. Свима њима кум је Миле, а наглашава да им је крстио и дјецу, а касније и унучад.

Протојереј ставрофор Милан Миловановић истиче да Миле чини велико дјело пред Богом, те да је кумство најјаче духовно сродство у српском народу које се преноси са кољена на кољено. Управо тако је и код Милета, који са поносом наглашава да његова дјеца хоће да наставе кумовску лозу, па је већ старијем сину препустио два-три кумства.

Прадјед

Миле истиче да је посебно поносан на прадједа Милана Петковића, који је између два свјетска рата био је народни посланик у власеничком срезу и парох у цркви у Дрињачи, а погубљен је у њемачком логору Дахау. Његови остаци касније су пренесени у отаџбину и сахрањени на мјесном гробљу у Дрињачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.