Криза (у)скратила љетовање

Потврдили су ово у туристичким агенцијама широм БиХ Независним новинама, илуструјући тако овим егзактним подацима колико је економска криза узела маха и укоријенила се у животе бх. грађана.

Од почетка године, како кажу у агенцијама, клијенте покушавају да привуку одређеним попустима, атрактивним пакетима, "first minute" резервацијама, али и даље је прво питање потенцијалних путника "може ли на кредит и на колико рата".

И у бањалучкој агенцији "Компас турс" кажу да је, иако су резервације и одласци на море већ почели, сезона и више него разочаравајућа.

"У односу на прошлу годину имамо много мање резервација. Ово је стварно ужас, али такво је стање у друштву данас. Пара нема, а све више људи остаје без посла", наводе из "Компас турса" и истичу да је прво о чему се заинтересовани  распитују може ли љетовање на рате и који пакети и дестинације су на снижењу.

У Сарајеву су нам потврдили наводе колега из Бањалуке што се тиче заинтересованости за одморе.

"У односу на прошле године потражња је дефинитивно слабија, а посебно се ту осјети разлика када је у питању Хрватско приморје. Највише траже Грчку, али и ту долази до проблема јер је предалеко за путовање аутобусом, а ниједна агенција није резервисала летове па то одбија људе", рекли су у "Relax Toursу".

"Пошто је сезона тек почела, не могу говорити баш у процентима, али је потражња страховито мања и на неки начин можемо рећи да је сезона већ пропала. Оно што још више брине је то што је ситуација из године у годину све гора и гора. Највише продајемо викенд пакете. Народ не може отићи негдје седам или десет дана, па онда искористи такве понуде да се бар преко викенда одмори", казали су нам у једној мостарској агенцији.

Месуд Лакота из Сарајева, борац за права потрошача, каже да љетовање данас себи могу приуштити само запослени у јавним предузећима и многобројној администрацији, док 80 одсто становништва земље преживљава тако да о одмору и не размишља.

"Управо је ово наша реална слика и показатељ финансијског стања грађана БиХ. Поражавајућа је информација да се из године у годину смањује број одлазака на одмор. У бившој држави је било потпуно другачије, живјело се у таквом систему да је човјек лаганом штедњом за годину дана, оно што се каже - да и не осјети, могао са стране оставити толику количину новца да оде на одмор гдје год жели", казао је Лакота.

Комшије папрено наплаћују Јадран

У поређењу са неким туристичким дестинацијама, познатим и веома атрактивним, Хрватска своју обалу изгледа цијени највише, па према томе и формира цијену која је далеко виша него у Грчкој, Шпанији и Турској, па и у егзотичним земљама као што су Малдиви, Дубаи и слично.

У јеку сезоне апартман предвиђен за двије одрасле особе плус дјеца у Грчкој кошта од 20 до 60 евра, у Црној Гори око 40, а у Шпанији од 50 до 70, гдје се уз саму обалу посредством многобројних агенција може изнајмити и читава кућа за 100-150 евра по дану. Истовремено, апартман у Хрватској кошта од 80 па све до папрених 160 евра по дану.

Из мостарске агенције "Ники травел" кажу да су цијене у Хрватској потпуно и неоправдано високе.

"У односу на оно што Хрвати нуде - а то је сунце, море и, у већини случајева, лоша услуга - цијене су им прави шок. Дан на њиховом приморју кошта више него у Риму. Некада је исплативије отићи у Турску него у Хрватску", кажу у "Ники травелу".