Ковачевић: Рјечник »босанског«је повампирење говора мржње

Београд - Школски рјечник „босанског" језика Џевада Јахића, који обилује погрдним изразима и објашњењима на рачун Срба и православаца, показује да се у школству на систематски начин шири мржња, сматра лингвиста Милош Ковачевић.

Ковачевић је рекао да је у односу „босанских" лингвиста и историчара познат својеврстан говор мржње према Србима и да се на тај начин „повампирује говор о Србима из времена Анте Старчевића, када су се у одредницама везаним за Србе бирале најпогрдније ријечи".

„Ово што ради Џевад Јахић још је горе, јер умјесто одредница које подразумијевају лексичко или денотативно значење он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине ријечи преведе на колективно национално бошњачко значење", рекао је Ковачевић.

Према његовим ријечима, говорити о појединим појмовима и везивати их за Србе на тај начин заправо значи изазивати мржњу према њима и не жељети их ни као комшије, а камоли у истој држави.

„Ако се то на тај начин прави, а познато је како је забрањен Московљевићев рјечник због само једне дефиниције Хрвата и усташа, онда се заправо треба запитати зашто власти на нивоу БиХ траже неку врсту заједничког образовног система у којем би се распиривала мржња, умјесто да се говори о научним ставовима", рекао је Ковачевић.

Он је додао да се у недостатку лингвистичких или научних аргумената мора прибјегавати негативно емоционалном, при чему се на бошњачкој страни испољава негативна емпатија, посебно у ексклузивним публикацијама које су, како је навео, више намијењене мржњи према Србима него љубави према властитом народу.

Рјечник „босанског" језика Џевада Јахића, који се препоручује као литература у школама и на факултетима Федерације БиХ, обилује погрдним изразима на рачун Срба и православаца, при чему се, између осталог, ријеч „ђикан" тумачи као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког поријекла који је генетски четник".

Тумачење ријечи „балван-град" пежоративно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придјев „балван-градски" користи се за објашњење менталитета, који се описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.