Комеморација Горану Талићу: Опроштај од човјека који је живот посветио људима

БАЊАЛУКА – Породица, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци опростили су се данас у Банском двору у Бањалуци од професора доктора Горана Талића, дугогодишњег директора Института за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију „Др Мирослав Зотовић“.

Комеморацији су присуствовали предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник СНСД-а Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, премијер Републике Српске Саво Минић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.

Званичници су се уписали у књигу жалости, одајући почаст преминулом Талићу.

Институт „Др Мирослав Зотовић“ био је његово животно дјело, установа којој је посветио знање, енергију и највећи дио живота. Његово најтрајније насљеђе нису само изграђени објекти, реализовани пројекти и стручна достигнућа, већ и људи којима је помагао, колеге које је окупљао, знање које је преносио, те оптимизам и нада које је пружао.

Поред медицине, посебно мјесто у његовом животу имала је умјетност, у којој је проналазио љепоту, инспирацију и другачији поглед на свијет.

Новаковић Бурсаћ: Био је човјек визије

Сњежана Новаковић Бурсаћ, дугогодишња сарадница доктора Горана Талића, опростила се од њега у име колектива Института „Др Мирослав Зотовић“, истичући његову визију, посвећеност људима и пацијентима, као и насљеђе које је оставио.

„Претешко је. Јер како у неколико реченица сажети све оно што је један човјек значио за нашу установу, за сваког појединачно и за све оно што смо, слиједећи га, упорно заједно стварали? Наравно да није могуће наћи праве ријечи у овом тренутку. Мислим да оне и не постоје“, рекла је Новаковић Бурсаћева.

Истакла је да Талићево насљеђе обавезује његове сараднике да наставе даље, чувају оно што је створено и не одустају.

„Већина нас овдје присутних углавном види оно што постоји, а ријетки, какав је несумњиво био наш директор, виде и оно што би могло да постоји, посебно они који имају знање, визију и храброст да то и остваре“, навела је она.

Према њеним ријечима, Талић се није мирио са границама могућег нити је чекао да се околности промијене, већ их је мијењао радом, упорношћу, ширином душе и вјером у људе.

„Иза свега што је стварао и градио стајало је нешто много важније од самог видљивог успјеха. То је свијест да свака установа постоји због човјека, а здравствена установа због пацијента. Да знање има прави смисао тек онда када се дијели и када служи некоме другоме, а да се величина човјека најјасније огледа у начину на који се односи према другим људима“, истакла је Новаковић Бурсаћева.

Додала је да су грађевине, опрема и апарати важан дио Института, али да његову душу чини однос који је Талић имао према људима, запосленима и посебно пацијентима.

Захваљујући његовом примјеру и вриједностима које је живио, љубазност, поштовање и одговорност постали су дио свакодневног рада великог тима Института.

„Оно што је носио у себи постајало је и постало дио свих нас“, поручила је Новаковић Бурсаћева.

Додик: Најтеже је изградити и оставити име

Предсједник СНСД-а Милорад Додик, дугогодишњи Талићев пријатељ, рекао је да му је опроштај од њега један од најтежих говора које је одржао.

„Звао сам га да га видим, али ми је рекао да иде на пут, а сада је отишао на онај вјечни“, рекао је Додик кроз сузе.

Присјећајући се њиховог пријатељства, навео је да су се упознали 1999. године у Београду.

Истакао је да Талић није волио формалности, већ конкретан рад, изазове и покретање нових пројеката. Био је, како је нагласио, човјек који је стално имао нове идеје и планове, па је и током реализације једног пројекта већ размишљао о наредним подухватима.

Додик је подсјетио и на Талићев ангажман у СНСД-у, истичући његову посвећеност послу, спремност да преузме одговорност и способност да окупља људе из различитих области друштва.

„Најлакше је набројати све што је урађено, али најтеже је изградити и оставити име и презиме. А име и презиме је најколосалнија прича о животу доктора Горана Талића“, поручио је Додик.

Истакао је да је Талић и у посљедњим годинама и мјесецима имао нове планове, те да је његов одлазак велики губитак за породицу, пријатеље, сараднике и све који су га познавали.

Љевар: Увијек си имао времена за обичне људе

Владимир Љевар опростио се од пријатеља емотивним говором, присјећајући се њихове блискости, бројних телефонских разговора, Талићевог смисла за хумор и спремности да увијек помогне другима.

„Опраштам се од тебе и тужно је. Жао ми је што не могу да ти кажем све што бих желио. Твоја породица, сарадници, колеге и пријатељи знају колико си значио. А ипак, највише си значио нама, малим, обичним људима, којима си увијек помагао и за које си увијек имао времена“, поручио је Љевар.

Говорио је о бројним позивима и порукама, као и о Талићевим чувеним одговорима да сачекају или га поново позову, истичући да је знао да није био једини којем је на тај начин помагао.

Посебно је нагласио његову несебичност и чињеницу да је помагао не очекујући ништа заузврат, као и препознатљиви, бескомпромисни црни хумор који су његови пријатељи разумјели и прихватали.

„Кажу да човјек има два живота и да други почиње када схвати да има само један. Нажалост, ми твоји другови имамо и трећи живот, онај који почиње сада, када тебе нема с нама“, рекао је Љевар.

Додао је да ће Талићево име наставити да живи кроз успомене и све што је учинио за друге.

„Већ данас чујемо: ‘Да је Тала жив, он би ово ријешио.’ Ти си био онај пјесник који је друге лијечио пјесмом, а од пјесме сам умире“, поручио је Љевар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.