Колика треба да буду просјечна примања данас да бисмо имали стандард из доба прије короне

БАЊАЛУКА - Иако је просјечна нето плата у Републици Српској у новембру ове године достигла 1.563 марке, животни стандард већине грађана и даље није достигао ниво из периода прије пандемије вируса корона. Да би данас имали исту куповну моћ као 2019. просјечна плата би морала износити барем 1.800, односно најмање 230 до 250 марака више од актуелног просјека.

Ово открива упоредни статистички преглед који показује да су грађани са просјечним примањима у овом периоду фактички осиромашили. Година 2019. била је посљедња у којој су економски показатељи давали осјећај какве-такве стабилности. Просјечна нето плата износила је око 900 марака, али су цијене хране, енергената, становања и комуналних услуга биле знатно ниже. Инфлација је била ниска, а раст трошкова живота постепен и предвидљив. Већина домаћинстава тада је могла планирати мјесечне издатке без сталног страха од нових поскупљења. Плате, иако скромне, имале су већу реалну вриједност, а однос прихода и трошкова био је повољнији него данас.

Пандемија вируса корона означила је почетак дубоких промјена у животном стандарду грађана. Након кратког економског застоја услиједио је снажан инфлаторни талас, који је додатно појачан глобалном енергетском кризом и ратом у Украјини. Према званичним подацима укупно повећање цијена од 2020. до данас износи више од 40 одсто. Међутим, код основних животних категорија раст цијена био је знатно већи. Храна је у појединим групама поскупјела чак за 70 одсто, енергенти и гориво значајно су повећали мјесечне трошкове, док су цијене становања и кирија постале један од највећих терета за кућне буџете, посебно у већим градовима.

Просјечна нето плата у новембру ове године износила је 1.563 марке, што представља раст од око 660 у односу на 2019. Ипак, тај раст није успио да прати реално повећање трошкова живота. Подаци Савеза синдиката Републике Српске показују да данашња просјечна плата покрива тек нешто више од половине синдикалне потрошачке корпе. Прије пандемије тај однос био је повољнији, што јасно указује на то да си грађани данас могу приуштити мање него прије пет година.

Ако се као основ узме просјечна плата из 2019. године од око 900 марака и на њу примијени званична инфлација од 40 одсто, долази се до износа од приближно 1.260 марака. Међутим, ова математичка рачуница не осликава баш најбоље стварни живот. Када се у обзир узме и структура потрошње домаћинстава, гдје највећи дио прихода иде на храну, енергију и становање, категорије које су највише поскупјеле, реална плата потребна за постизање стандарда из препандемијског периода требало би да износи између 1.750 и 1.850 марака.

Иако статистика показује раст плата, свакодневни живот грађана приказује другу слику. Све више домаћинстава се задужује, одриче дијела потрошње или смањује трошкове који нису неопходни за преживљавање. Највише су погођени радници у реалном сектору, пензионери и млади, чија примања не прате раст основних трошкова. Разлика између 2019. и стања данас најбоље показује да проблем није висина плате на папиру, већ њена реална вриједност у свакодневном животу. Једна данашња плата вриједи отприлике као једна и по плата из 2019, али трошкови живота су порасли као да су двије. Разлика између ова два раста управо показује простор у којем је нестала куповна моћ грађана.

• Гориво

Цијене горива 2019. биле су око 1,90 марака, а данас око 2,30, што представља процентуални раст од 20 до 25 одсто. Прије шест година за куповину 60 литара горива било је потребно око 114 марака, а данас 138. Међутим, ако се узме у обзир и просјечна плата у тим периодима, види се да иако је гориво поскупјело, његов раст у односу на примања није толико драматичан као код других основних трошкова.

• Године појеле евро

Према такозваном калкулатору инфлације вриједност 100 евра из 2019. данас је еквивалентна 123,74 евра у куповној моћи, што значи да је евро изгубио 23 одсто своје вриједности у овом периоду од шест година. Пошто су евро и марка везани, овај ефекат директно је утицао и на куповну моћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.