Колијевка културе и духовности

Кроз минула времена у Светосавском дому било сједиште српске "Просвјете", Српске православне општине, Кола српских сестара, "Сокола"... Данас ова грађевина служи као Парохијски дом

ВЛAСЕНИЦA - Најстарија грађевина у Власеници, Светосавски дом, ове године напуниће 125 година постојања. И данас прилично очувана зграда, саграђена од црвеног камена - романита, одише старином, поносно потврђујући свједочење малобројних писаних биљежака и остатака сачуваних страница црквеног љетописа о тешким временима српске заједнице у овом крају. Према писаним биљешкама Благоје Ђурића, једног до ријетких православних свештеника са подручја Бирча који је преживио страхоте Другог свјетског рата, остало је забиљежено да је Светосавски дом у Власеници изграђен 1882. године и да је овај објекат био камен-темељац српској духовној, вјерској и образовној култури. У њему је радила прва српска школа, а до изградње цркве Светих апостола Петра и Павла 1889. године, са импровизованим звоником поред објекта, у њој је била и прва православна богомоља, у којој је Ђорђе Марковић, након што је крајем седамдесетих година 19. вијека из Босанског Брода као први богословски школовани свештеник добио посао у Власеници, обављао вјерску службу за прилично бројну српску заједницу у власеничком крају. Кроз минула времена у Светосавском дому је до Другог свјетског рата било сједиште српске "Просвјете", Српске православне општине, Кола српских сестара, српског "Сокола", али је пар деценија успјешно у њој радила и прва трговачка школа, у којој је стручно образовање стекао велики број младих. Послије проте Ђорђа Марковића, којег је на лични захтјев митрополит сарајевски Евгеније пензионисао 1908. године, у власеничкој парохији су службовали пароси Коста Стефановић из Малог Поља код Хан Пијеска и Душан Бобар из Власенице. Душан Бобар, којем се пред Други свјетски рат придружио млади свештеник Благоје Ђурић, службовао је у власничкој парохији од 1920. до јула 1941. године, када су га усташе, заједно са више од стотину угледних Срба са подручја Бирча, убиле у злогласном и никада до краја расвијетљеном стратишту у Рашића гају на домак Власенице. Светосавски дом, који ове године слави 125 година постојања, посљедњи пут је реновиран 1936. године, у вријеме када је парохију водио великомученик Душан Бобар и када је попримио данашњи изглед. По завршетку Другог свјетског рата, након што је порушен Парохијски дом, који се налазио на мјесту данашње зграде "Електродистрибуције", дио простора Светосавског дома је служио за смјештај свих поратних свештеника, али је такозвани "вишак стамбеног простора" од стране власти уступан за становање чиновницима и службеницима поратног режима. Данас мање од половине зграде Светосавског дома служи као Парохијски дом и у њему живи први власенички парох, протојереј Илија Илић, са супругом Петром и шесторо дјеце. - Српска православна општина Власеница покренула је иницијативу и одлучила да у оквиру својих могућности уложи знатна средства за реновирање и обнову Светосавског дома. Наравно, очекујемо помоћ људи добре воље, државних установа и предузећа, како би овај значајан објекат поново под свој кров примио културне и вјерске институције српског народа у власеничком крају - рекао је протојереј Илија Илић. Он је нагласио да обнова Светосавског дома почиње првих прољећних дана и да се његово освештање очекује на дан обиљежавања 125. годишњице изградње овог објекта, који је имао велики значај за укупан живот и развој српске заједнице у овом крају. З. ЈОВAНОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.