Које лијекове не би требали да плаћамо: Бруфен и парацетамол могу на рецепт

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Које лијекове не би требали да плаћамо: Бруфен и парацетамол могу на рецепт

БАЊАЛУКА - Иако се лијекови који се често користе, попут парацетамола, бруфена и дјечијих сирупа већ годинама налазе на листи А и могу се добити на рецепт, већина грађана због неинформисаности и прећуткивања љекара ове медикаменте и даље купује властитим новцем.

Ова системска неинформисаност недавно је изненадила и једну мајку из Бањалуке, која је у разговору са фармацеутом сазнала да сирупе за дјецу уопште не мора плаћати по пуној цијени. Она је недавно остала изненађена када јој је апотекарка рекла да парацетамол може добити на рецепт у шта смо се увјерили након што смо контактирали једну бањалучку апотеку.

- Радим у апотеци већ 12 година и парацетамол и ибупрофен, укључујући и дјечије сирупе, све вријеме се могу подићи на рецепт. Проблем је што су родитељи потпуно неинформисани. За све ове године, готово нико ми није ушао у апотеку и затражио ове лијекове на рецепт - рекла је за "Глас" фармацеут.

Након овог сазнања, поменута мајка је затражила објашњење од надлежног педијатра, питајући зашто јој никада раније није понуђен рецепт за ове основне медикаменте. Одговор који је добила осликава дубљи проблем у нашем здравственом систему: "То је толико јефтино да нема потребе да се љекари тиме оптерећују и обавјештавају родитеље".

Међутим, оно што је за љекаре "ситница" од неколико марака, на нивоу Републике Српске прераста у огромне износе. Када се узме у обзир број становника и чињеница да скоро свако домаћинство током мјесеца купи барем једно паковање таблета против болова или сирупа за прехладу, јасно је да се ради о великом новцу који грађани дају из свог џепа, иако редовно уплаћују здравствено осигурање.

Увидом у званични цјеновник ФЗО РС, јасно је да се на листама лијекова (А, А1 и Б) налази огроман број артикала које грађани масовно купују "на своју руку", несвјесни да на њих имају право. 
Поред аналгетика и антипиретика, ту су и свакодневни лијекови за желудац и жгаравицу попут омепразола (Omeprazid, Ultop) или пантопразола (Nolpaza, Controloc), који се налазе на Листи Б, гдје Фонд здравственог осигирања РС признаје и суфинансира већи дио цијене. 
Слична ситуација је и са капима за имунитет и кости (Витамин Д3), те основним лијековима за притисак и масноћу у крви, за које грађани мјесечно издвајају и по неколико десетина марака.

Грађани с разлогом постављају питање зашто љекари и педијатри прећуткују ове информације и свјесно пребацују финансијски терет на новчанике грађана? Док год се право на рецепт сматра "ситницом" о којој не треба обавјештавати пацијенте, грађани ће наставити да финансирају оно што им по закону већ припада.

 

Данијела Бајић ✓ Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.