Књига „Увијек први“ драгоцјено свједочанство о ствараоцима Републике Српске

ИСТОЧНО САРАЈЕВО-У Културном центру Источно Ново Сарајево у организацији Матичне библиотеке вечерас је одржана промоција књиге "Увијек први" аутора Драгана Пјевића која представља документарни запис о настанку 4. батаљона Војне полиције у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, дјела које доноси драгоцјено свједочанство о једном важном поглављу новије историје.

Пјевић је рекао  да је књига посвећена свим борцима 4. батаљона Војне полиције и да представља плод дугогодишњег рада Удружења ветерана Војне полиције које баштини традицију ове јединице.

- Главни мотив за писање ове књиге је настојање да сачувам од заборава жртву коју су поднијели у то вријеме голобради младићи, а многи од њих су школу и факултет замијенили ровом. Жеља ми је била да од заборава сачувам и 21 погинулог припадника ове јединице, да се не заборави жртва коју су поднијели за Републику Српску- рекао је Пјевић.

Пјевић је напоменуо  да књига говори и о настанку Војне полиције за вријеме ЈНА.

- У другом дијелу књиге описујем догађаје у Сарајеву са посебним освртом на април и мај 1992. године. Демантовао сам све наводе муслиманске стране о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Поносан сам што сам описао и детаље операције `Лукавац 93` и разоткрио лажи о наводној одбрани Игмана, када се добро зна да смо натјерани од међународне заједнице да се повучемо- рекао је Пјевић.

Аутор је навео да је дуго радио на књизи с обзиром на то да није било документације и да се сналазио на све могуће начине.

- Када сам се придружио 4. батаљону Војне полиције било ми је 17 година. Пунољетство сам дочекао у операцији `Лукавац 93` на Игману са мојим саборцима- открио је  Пјевић.

Мајор у пензији Жељко Пантелић, који је резензент и аутор предговора у књизи, истакао је да су ово дјело писали борци, те да је неопходно да се чује истина о ратним дешавањима с обзиром на то да супротна страна више од 30 година млађе генерације убјеђује у своју истину.

- Преузели смо на себе тешку одговорност да напишемо неку врсту мемоара како би се од заборава спасило сјећање на нашу јединцу- рекао је Пантелић.

Историчар Георгије Вулић нагласио је да је тешко процијенити у којој мјери ће књига "Увијек први" утицати на промјену општег наратива, али да је веома битно да српска страна исприча своју причу.

- Битно је да учесници изнесу своја свједочанства о важним догађајима у Одбрамбено-отаџбинском рату, уз подршку историчара из Републике Српске и Србије- рекао је Вулић.

Он је истакао да је дјело Драгана Пјевића значајан подухват за културу памћења јер у историјографском погледу недостаје мноштво књига које говоре о Одбрамбено-отаџбинском рату и многе теме нису покривене.

- Дјело је значајно јер расвјетљава ратни пут значајне јединице Сарајевско-романијског корпуса. За историчара један од највећих затјева представља проналажење документације, а чини се да је аутор у доброј мјери успио у томе- рекао је Вулић, који је истраживач и виши сарадник на Институту историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

Књига "Увијек први" не представља само хронолошки запис о настанку 4. батаљона Војне полиције већ свједочанство о времену у којем су храброст, оданост и пожртвованост биле дио свакодневице.

Кроз документе, извјештаје и лична сјећања, аутор је сабрао историју јединице, биљежећи најважније тренутке њеног постојања, од ратних дана до њеног гашења 2002. године.

Књига „Увијек први“ је документарни запис о настанку 4. батаљона Војне полиције, настао из потребе да се сачува историја јединице која је оставила дубок траг у времену ратних дешавања.

 „Увијек први“ није само хронолошки запис о настанку 4. батаљона Војне полиције — то је свједочанство о времену у којем су храброст, оданост и пожртвованост биле дио свакодневице. 

Кроз документе, извјештаје и лична сјећања, аутор је сабрао историју јединице у којој је и сам провео ратне године, биљежећи најважније тренутке њеног постојања, од ратних дана до гашења јединице 2002. године.

Посебну снагу књизи дају исповијести оних који су догађаје преживјели, као и сјећање на двадесет једног погинулог припадника јединице, чија су имена трајно уписана у ово дјело.

Управо зато ова књига није само документ —  она је и тихи споменик људима чије су судбине исписале једно вријеме. Управо тај спој архивске грађе и личних прича чини ово дјело више од историографског документа , оно постаје прича о жртви, храбрости, истрајности и људским судбинама.

Књига представља важан допринос култури сјећања и подсјећа на људе и догађаје који су обликовали новију историју.

Након обраћања аутора, рецензента и историчара, прочитана су имена 21 погинулог борца 4. батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, а аутор је на крају породицама погинулих подијелио примјерке ове књиге да је имају као свједочанство оних који су из те јединице дали живот за Републику Српску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.