Клинички центар Бања Лука пред новим изазовима

У Клиничком центру већ повлаче потезе којима ће задржати кадар - ту је повећање плата, а траже и модусе за склапање уговора како би везали запослене за рад у тој установи

БAЊA ЛУКA - Да би бањолучки Клинички центар могао да функционише, као и да исплати све плате по новом уговору, ова здравствена установа мора, мимо уговореног годишњег новца са републичким Фондом здравственог осигурања, да заради додатних десетак милиона марака. Износећи ове податке за "Глас Српске", генерални директор Клиничког центра Милан Скробић казао је да ће овогодишњи уговор са Фондом износити 49 милиона марака, што је недовољно. - Морамо да зарадимо додатних 20 одсто и у том правцу су и предузете неке активности - појачава се дисциплина, отварају нове могућности зараде... - истакао је Скробић. Он је рекао да су послали допис клиникама, службама, амбулантама да се свим радницима Клиничког центра забрањује двојни рад. За такав рад, појаснио је, ни прије ове уредбе нису дали никоме сагласност, али, истина, нису је били званично ни забранили. - Непоштовање Одлуке о забрани двојног рада третираће се као тежа повреда радне дужности која у најстрожем облику за собом повлачи отказ. Тешко ћемо моћи сами да контролишемо да ли се поштује ова одлука и потребна нам је помоћ Фонда здравственог осигурања, Министарства здравља и инспекцијских служби - навео је Скробић. Скробић је рекао да тренутно не знају колико је из ове здравствене установе оних који су до сада обављали двојни рад. Такође, послије доношења ове одлуке нико им још није дошао и дао отказ, а немају најава да ће се то и догодити. Према ријечима службеника за односе са јавношћу у Министарству здравља и социјалне заштите Наташе Aлексић, забрана двојног рада дефинисана је Законом о раду. У ставу 9 - Забрана конкуренције послодавцу, члан 113 се наводи да радник који је засновао радни однос с пуним радним временом не може без сагласности послодавца да за свој или туђи рачун уговара или обавља послове из дјелатности које обавља послодавац. Дакле, могућност двојног рада треба да се регулише уговорима између послодавца и радника. У бањолучком Клиничком центру већ повлаче потезе којима ће задржати кадар - ту је повећање плата, а траже и модусе за склапање уговора како би везали запослене за рад у тој установи, тако што ће им омогућити да раде у другим установама, а од чега ће користи имати Клинички центар и појединац. Према његовим ријечима, мора се наћи модус за сачињавање таквог уговора. - Поред тога, желимо угледним љекарима да створимо и ту могућност да раде послије радног времена у нашој установи - нагласио је Скробић. Клинички центар би се, у том случају, договорио и о посебном цјеновнику, пацијент би платио преглед на посебан рачун, а ова здравствена установа би тог љекара исплаћивала седмично или већ како се то дефинише уговором. То би се исплатило љекару, а и Клинички центар би зарадио. Скробић је напоменуо да Клинички центар има и вишка запослених. Према нормативима и стандардима који су важећи и објављени у "Службеном гласнику РС" у марту 2006. године, Клинички центар може да има 1.723 запослена. Сада их је 2.353, од чега је двије трећине немедицинског и трећина медицинског кадра. - Вишка има и у средњем кадру, али и неких љекарских профила - рекао је Скробић, не желећи да прецизира који је то љекарски кадар. - Осмишљавамо могућност рационализације кадра, пензионисањем, укидањем неких немедицинских дјелатности... и покушаћемо да тај процес иде што је могуће лаганије. Наравно, за оне који би остали без посла мора да постоји и социјални програм збрињавања - рекао је Милан Скробић. Р. ШКОНДРИЋ ДВИЈЕ СМЈЕНЕ - Готово већ пола године у већини клиника, служби, специјалистичким и субспецијалстичким амбулантама увели смо рад у двије смјене. Ускоро ће на дванаесточасовно радно вријеме прећи и преостале клинике и службе - истакао је Милан Скробић. СAРAДЊA СA ПРИВAТНИЦИМA Могућност зараде ова највећа здравствена установа у РС види и у склапању уговора са приватним ординацијама. - Понудили смо приватним ординацијама да за њих урадимо оно што они код себе не могу. Рецимо, патологију, услуге на микробиологији, специфичне лабораторијске анализе, операције. Морамо да зарадимо 20 одсто, то је много пара и покушаћемо да то остваримо. Испунићемо уговор који је потписао министар Ранко Шкрбић са представницима синдиката - рекао је Скробић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.