Клесари каменог града

Вишеград - Прослављени српски режисер Емир Кустурица је умјетник свог заната али и ми клесари смо мајстори који од камене громаде правимо љепоту непролазног, говори клесар Зоран Граховац ударајући чекићем у металну шпицу која одскаче од парчета кречњака.

Зоран је један од клесара, чувених херцеговачких "мајстора за камен", који ових дана, на пригријевици, на градилишту Aндрић града клешу камен и уграђују га у зидине будућег живог споменика великом писцу.

- Комаду стијене дајемо душу, уљепшамо је и из ње извучемо топлоту херцеговачког сунца и слику камене куће у којој су расле генерације горштака - рекао је Граховац и додао да се занат клесара у Херцеговини преноси с кољена на кољено.

- Учио сам од дједа и оца, како се држи чекић која се шпица употребљава за који камен и оно што је најважније наслиједио сам урођени смисао да обликујем камену громаду која мора имати димензије какве се захтијевају - прича Граховац.

Вјеште руке млађаног мајстора ткају танком шпицом по већ оформљеном парчету камена, од удара прште комадићи, прашина се лијепи за руке и лице а гомила обрађених комада расте с његове десне стане.

- Пекао сам овај занат у манастиру Тврдош, на објектима православног храма у Мостару, на обнови херцеговачких кућа које имућнији домаћини желе да сачувају од наслага времена - говори Граховац.

Група клесара из Невесиња обрађује камен за облагање зграда у Aндрић граду из турског и аустријског периода.

- Турски неимари на обичним грађевинама нису марили много за уљепшавање и орнаментику, они су на овим просторима зидали камен на камен просто и једноставно, без много клесања и дотјеривања. Aустријски мајстори су били вјештији  и захтјевнији правили су лукове, тешке надвратнике и натпрозорнике а зид је обиловао украсима и надахнућима клесара - објашњава Граховац.

Треба бити умјетник са једноставним алатом па исклесати велики лук изнад врата. За то је, кажу прашњави клесари, потребан велики комад камена који се исцрта и обиљежи а онда полако, стрпљиво, одбија комадић по комадић да би се добио жељени облик.

Иво Aндрић је, како је записао, написао причу о мосту на ријеци Жепи, кад је једне прохладне вечери, послије заморног пјешачења, сјео уз ограду камене ћуприје и, како рече, осјетио топлину херцеговачког камена на уморном тијелу. Можда ће будући писци и хроничари, кад град од камена буде завршен, доживљавати исти такви осјећај додирујућу камен уграђен у ову грађевину и осјећајући како под њиховим прстима пулсира његова душа.

"Види кроз вријеме"

Све на градилишту се гради под будним оком Кустурице, који кажу градитељи, "види кроз вријеме" и коме ништа не може промаћи.

- Кустурица је свјетски режисер али и велики познавалац архитектуре и нама је част што у Aндрић град уграђујемо и дио свог умијећа, зноја и талента. Трудимо се да  ово буде најљепше што смо до сада у животу урадили јер ће наше дјело оцјењивати милиони посјетилаца Aндрићевог града и обичних људи али и познавалаца ове врсте заната  - закључује Граховац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.