Фото: Кетрин Бомбергер: Имамо најбољу базу података у свијету
Процес проналажења, ископавања и идентификације несталих у БиХ веома је сложен. Да би био успјешан и учинковит мора да постоји повјерење, јака политичка воља за размјеном информација о несталима.
Институт за нестале особе у БиХ често је оспораван, а треба имати на уму да он не дјелује у вакууму, већ у политичком окружењу БиХ. Све владе у БиХ треба да сарађују на проблему несталих, посебно у размјени информација.
Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" директорица Међународне комисије за нестала лица у БиХ Кетрин Бомбергер.
* ГЛAС: Колико је до сада идентификовано несталих у БиХ и јесте ли задовољни учинком?
БОМБЕРГЕР: У БиХ након конфликта било је отприлике 30 хиљада несталих. Прије него што је ICMP почео да користи ДНК идентификацију било је од седам до осам хиљада затворених случајева. Примјеном ДНК идентификације од 2001. године затворено је 12.600 случајева. То значи да је идентификовано око 20 хиљада особа од око 30 хиљада који се воде као нестали. Та бројка само је процјена, јер тренутно имамо референтне крвне узорке за 24 хиљаде несталих особа. ICMP има канцеларије у Багдаду, Ираку, и Боготи, Колумбија. Када представници из ових земаља дођу у БиХ код нас они сматрају да је оно што смо урадили на пољу идентификације несталих особа право чудо, јер у њиховим земљама нестали обично не буду пронађени.
* ГЛAС: Рекли сте да је потребна јака политичка воља у процесу тражења несталих. Има ли је тренутно?
БОМБЕРГЕР: Људи у БиХ нису нестали усљед природних катастрофа већ зато што их је неко убио и страховито добро сакрио тијела. Због тога је у БиХ битно имати јаку политичку вољу. У случају да се сви случајеви не затворе, онда би то била препрека владавини закона. Неопходно да владе преузму одговорност за пружање информација за проналажење несталих особа. Те информације би требале прикупити и предочити Институту за нестале особе. То не морају бити само владе већ све релевантне институције које су укључене у процес. Институт за нестале особе у БиХ као кључна институција не треба да води бригу о било каквој припадности већ да тражи нестале на свим странама. У односу на особу која још увијек није нашла своје вољене без обзира колико их је до сада пронађено њихов бол се не смањује.
* ГЛAС: Институт је често критикован, а најважнији је у процесу?
БОМБЕРГЕР: Како би обезбиједили да држава преузме одговорност за питање несталих особа, битно је да Институт функционише и рјешава ово питање. Постојање Института веома је битно да инсистира на проблему тражења несталих. Ситуација у Институту је сваким даном боља. Политичка ситуација у земљи каква јесте одражава се дијелом и на Институт, јер он не ради у вакууму. Било је разних критика и напада на Институт, међутим и поред тога он успијева да ради јединствено. Управни одбор Института има процедуре које регулишу његов рад и којима се рјешавају могући проблеми. Било је и оптужби да Институт не тражи нестале Србе али нема конкретних доказа који би ту тезу подржали. Да је тако заиста било, Међународна комисија за нестале и Савјет министара БиХ као кооснивачи би предузели мјере.
* ГЛAС: Институт је највише критикован када је идентификован пуковник Aвдо Палић, а његови посмртни остаци су били годинама у Високом. Ко треба да сноси одговорност за то?
БОМБЕРГЕР: Свјесни смо да је случај Aвде Палића важан случај, али од 2001. године више од 15.000 људи је идентификовано путем ДНК, а пуковник Палић је један од њих. Ниједна од ових особа не би била идентификована без ДНК анализе. Међутим, у одређеном броју случајева крвни и коштани узорци се не подударају. Број коштаних узорака предатих ICMP-у од стране владиних институција се смањио, а прикупили смо скоро све крвне узорке. Имајући у виду ту ситуацију, 2008. године смо усвојили стратегију да поново прегледамо све случајеве код којих раније није дошло до подударања узорака. До сада смо имали двије нове идентификације. Можда ће их кроз наставак прегледа бити још неколико, али ово показује колико је поуздан и јак ICMP-јев систем и да чинимо све што можемо да идентификујемо нестале особе.
* ГЛAС: Да ли нова метода деминерализације може да побољша учинак идентификација? Шта највише отежава тај процес?
БОМБЕРГЕР: Најтежи процес у идентификацији је екстракција ДНК из кости. Деминерализација нам олакшава тај најтежи дио посла али понекад је кост изгорена па је јако тешко извући ДНК из ње. Поред тога, врста тла у којој се налазе скелетни остаци отежавају екстракцију ДНA. Да бисмо добили ДНК подударање потребна су најмање два до три референтна крвна узорка породице или родбине. У својој бази имамо око 90 хиљада крвних узорака референтних за тридесет хиљада различитих несталих људи.
* ГЛAС: У току је израда централне базе података у Институту. Ко је на њој ангажован?
БОМБЕРГЕР: Можемо да критикујемо Институт да је спор, али морамо да похвалимо креацију Централне базе података. Ниједна земља у свијету нема овакву базу података а и нема пуно влада у свијету које су сачиниле листе особа несталих у оружаним сукобима и злочинима против човјечности. Тај процес је у току. ICMP је донирао Институту за тражење несталих БиХ софтвер за електронску базу података. Пет година радили смо на својој бази података. Поред електронске базе података ми ћемо такође предати све историјске податке. И ентитетске владе и остали ће да уступе своје податке како би Централна евиденција несталих обухватила све историјске документе релевантне за проналажење, ископавање и идентификацију несталих особа током сукоба у БиХ. Кроз ЦЕН биће створена и јединствена листа несталих особа у БиХ. Захваљујући овој листи породице несталих ће моћи да остваре права и добију бенефиције у складу са Законом о несталим особама БиХ, који нажалост, влада још није спровела.
ICMP је међународна организација чији мандат је да обезбиједи да владе преузму одговорност за рјешавање питања особа несталих током оружаних сукоба и усљед злочина против човјечности. У склопу свог мандата, ICMP је био суоснивач Института за нестале особе, заједно са Савјетом министара БиХ. Институт за нестале особе у БиХ је почео са радом 2008. године. Поред тога, ICMP пружа помоћ у откривању, ископавању и идентификацији несталих особа тако што наши форензички антрополози и археолози помажу у ексхумацијама масовних гробница, а ДНК тестирањем помажемо у идентификацији несталих особа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.