Каријес има трећина дјеце од двије године

Бањалука - Брига о оралном здрављу дјеце у РС је запостављена, што потврђује најновија студија рађена на подручју бањалучке регије, према којој каријес има чак 30 одсто малишана од двије године, а школарци узраста од осам година у просјеку имају 3,2 покварена зуба.

Епидемиолошку студију урадио је Завод за стоматологију РС и она указује на изузетно високу заступљеност каријеса на зубима малишана. КИП индекс, који означава просјечан број кариозних зуба на сталним зубима код дјеце узраста од шест година раније је био 1,1, али је посљедњих година порастао вртоглавом брзином. Сада малишани од осам година у просјеку имају 3,2 кариозна зуба, док је код дјеце од 14 година тај просјек достигао вриједност од 6,9. Димензију проблема детерминише поређење са развијеним европским земљама, гдје је просјечан број кариозних зуба код дјеце тог узраста вишеструко мањи. У Аустрији је тај број 1,4, у Данској 0,6, а Шведској 0,8.

Директор Завода за стоматологију РС Ранка Кнежевић каже да истраживања показују на врло лошу ситуација када је ријеч о оралном здрављу.

- Каријес нема око 47 одсто дјеце узраста од шест година, а здравим зубима међу осмогодишњацима може се похвалити њих десет одсто, док их је у узрасту од 14 година само два процента. Ни степен санираности сталне дентиције није на завидном нивоу и он, према нашим истраживањима, износи свега 54 одсто код дјеце са 14 година, код којих је просјечан број кариозних зуба по особи 6,9 - истиче Кнежевићева.

Осим сталних и здравље млијечних зуба је веома лоше. Ранија истраживања рађена на подручју Бањалуке код дјеце узраста од двије до шест година показала су да је просјечан број обољелих млијечних зуба по дјетету био 8,3. Међутим, најновија истраживања су показала да у узрасту од двије године већ 30 одсто дјеце има каријес.

- Ови алармантни подаци указују на то колико је битна улога родитеља у одржавању оралне хигијене и очувању здравља зуба дјеце - истакла је Кнежевићева.

Према њеним ријечима, у основи развоја каријеса је често уношење растворљивих угљених хидрата и лоша хигијена зуба, која у нашим условима почиње веома касно, послије ницања зуба.

- Сва досадашња истраживања потврдила су да пресудан утицај на појаву каријеса у раном дјетињству има рана колонизација кариогеним бактеријама, које се прије свега, преносе са особа које су у непосредном контакту са бебом, превасходно мајке - каже Кнежевићева.

Забрињавајућа чињеница је да будуће мајке посједују веома ниско знање и свијест о оралном здрављу.

- Истраживања су показала да труднице имају у просјеку 11 обољелих зуба и да је број будућих мајки без обољелих зуба практично занемарљив - додала је Кнежевићева.

Просјек зуба са каријесом код дјеце

3,2 - РС

1,4 - Аустрија

0,8 - Шведска

0,6 - Данска

Проценат малишана који немају каријес

- 47 одсто дјеце узраста од шест година

- 10 одсто узраста од десет година

- 2 одсто узраста од 14 година

Савјети за родитеље

Спречавање преношења бактерије

Најважнији узрок каријеса је бактерија стрептоццоцус мутанс. Она се из уста мајке преноси на бебу у периоду ницања зуба. Због тога је изузетно важно да мајка санира кариозне зубе.

Испирање уста и чишћење зуба

До ницања зуба препоручује се да се након сваког храњења беби уста исперу водом или обришу чистом газом натопљеном у воду да би били уклоњени остаци хране. Чим се зуби појаве, потребно их је њежно четкати.

Опрез са слаткишима

Није препоручљиво успављивање дјетета са бочицом у којој су заслађени напици. Често уношење не само слатке већ и друге хране доводи до исцрпљивања пуферског система пљувачке, што погодује настанку каријеса. Не треба дјецу ускраћивати слаткише, али се препоручује прање зуба послије њиховог конзумирања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.