Капљицом крви многе вратили у живот

Бањалука - Искрени хуманиста нађе начин да помогне ономе ко је у невољи, а за себе и све друге добровољне даваоце крви више пута сам рекла, ако ништа друго немамо да пружимо - имамо кап крви, њу ћемо радо дати.

 Овим ријечима је започела причу медицинска сестра у пензији Михољка Јанковић из Требиња, која у седмој деценији живота с поносом може рећи да је спасила стотине живота дарујући драгоцјену течност. У њеној књижици забиљежено је 130 добровољних давања крви, за шта је недавно добила признање на Сусрету добровољних давалаца крви у организацији Црвеног крста РС у Бијељини.

- Први пут сам крв дала давне 1966. године у Зеници. Била сам ученица Медицинске школе, а пријатељица је била повријеђена и хитно јој је требала крв. Када су утврдили да моја крвна група, А позитивна, одговара, без размишљања сам одлучила да помогнем - испричала је Јанковићева која је цијели свој радни вијек посветила хуманом раду.

Присјећајући се ситуација у којима је кап њене крви значила живот, каже да не може, а да не спомене пацијента коме је крв дала директно из вене у вену, јер није било времена за чекање.

- Знали смо да је иста крвна група као ја и без размишљања сам само рекла, не брините, ту сам - рекла је Јанковићева.

Њену собу красе златне значке и захвалнице, а међу њима је и признање "Телекома Србије" за амбасадора хуманости.

Признање Црвеног крста за даваоца рекордера припало је и Драгољубу Шаренцу (67) из Билеће, који је први пут дао крв као војник, седамдесетих година прошлог вијека. Од тада је у његовој књижици уписано 146 поклањања капи које живот значе.

- По повратку из војске мајка ми се разбољела и тада сам схватио шта заправо значи реченица да је крв драгоцјена течност. Моје капи крви су мајку спасиле - рекао је Шаренац, који је и предсједник Црвеног крста у Билећи.

Он је пред отаџбински рат почео радити у Служби хитне помоћи и много пута се нашао у ситуацији да након што довезе пацијента до болнице даје крв.

- Једном сам дао крв два пута у року од 15 дана иако по правилу не би требало, јер мушкарци дају крв свака три, а жене свака четири мјесеца, али живот је био у питању и тако је морало бити - присјетио се Шаренац и додао да је син кренуо његовим путем и постао добровољни давалац крви.

Признање је добио и Муниб Саџак (64) из Требиња, који је током живота крв дао 130 пута.

- Нисам ни знао да сам толико пута дао крв, а нема мјеста у бившој Југославији гдје нисам учествовао у хуманитарним акцијама - рекао је Саџак, који је први пут крв дао давне 1968.

Радећи као таксиста у Дубровнику једне прилике оставио је и муштерију и посао само да би помогао људима у невољи.

- Аутобус са туристима се преврнуо у једну провалију код Дубровника и било је повријеђених. Тада сам први пут давао крв директно из вене у вену и све до деведесетих година прошлог вијека био сам у контакту са људима које сам спасио - присјетио се Саџак.

Генерални секретар Црвеног крста РС Ђоко Михајловић истиче да Српска има много хуманиста који су рекордери по броју доза крви које су дали.

- Признање за хуманост се додјељује послије 130 давања, тако да су њих троје награђени сада, док су рекордери попут Жике Тодоровића из Бијељине, који је крв дао 230 пута и Бањалучанина Бориса Тестена, који је драгоцјену течност поклонио 150 пута, та признања добили раније - рекао је Михајловић.

Залихе

У Заводу за трансфузијску медицину РС кажу да је стање са залихама крви тренутно задовољавајуће. У нашој популацији становништва најзаступљенија је крвна група А позитивна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.