Какво месо једемо?

Због слабе куповне моћи становништва и поскупљења меса, прошле и претпрошле године у односу на 2011.годину за 1,5 одсто опала је потрошња меса у Европској унији.

Просјечан становник Европске уније потроши годишње 65 килограма меса, док је потрошња у Хрватској 62 килограма, а у Србији само 45 килограма годишње по становнику. И у Републици Српској многим породицама месо је због високе цијене ријетко на трпези.

Иако се о овој теми говори годинама, још нема јасног одговора на питање да ли потрошачи, купујући месо скупо плаћају производ сумњивог квалитета. Још се не зна да ли је у нашим тањирима завршио дио месног отпада из Њемачке. Већина потрошача, такође, не зна какво месо купује, које је класе, колико је старо, има ли у њему хормона. Ако могу бирати одлучују се за месо домаћих прерађивача, или сами хране живину или стоку.

Потрошачи углавном не знају шта купују, јер декларисање меса није обавезно. На декларацијама, ако их уопште има, само су штури подаци. На месу нема ознаке географског поријекла, ни прецизних података о производу.

Миљан Ербез, из Министарства пољопривреде РС истиче да се може ставити декларација о самом поријеклу , али није обавезна. "Према нашем мишљењу, и то је исто био један од закључака стручног тима је да то буде под обавезно, не само на сировинама него и на прерађеним производима“, каже Ербез.

Иако је у месницама немогуће пронаћи декларацију на којој би писало да је увезено, само у прошлој години у БиХ допремљено је месо из иностранства у вриједности од 220 милиона марака.

У БиХ највише меса увозено је из Хрватске, Аустрије, Холандије, Њемачке, Словеније, Србије и Македоније.

Славко Стевановић, секретар Удружења пољопривредника у Привредној комори РС, истиче да је у БиХ у 2012. години увезено меса и месних прерађевина у вриједности од 220 милиона марака и 100 милиона марака за живу стоку , док је извоз био 65 милиона марака за месо и месне прерађевине , а 6,5 милиона марака за живу стоку ''.

У Босну и Херцеговину највише се увози месо ниже класе, наводно за прераду. Дио и заврши у преради, али значајне количине, умјесто у фабрике стигну у продају као свјеже месо. Да црно тржиште меса цвјета, потврдила је и акција „Месо“ Управе за индиректно опорезивање.

Акција се приводи крају, а промет меса на црно, истичу у УИО, је вишемилионски. "Могу слободно рећи да је вриједност више од 10 милиона марака", каже Ратко Ковачевић, портпарол УИО.

Домаћи прерађиваћи који радије купују јефтино месо из увоза него скупљи домаћи производ, тврде да нису укључени у злоупотребе увоза због којих месо за прераду треће, четврте или пете категорије заврши у продаји као свјеже. Неки су се, да би били сигурни шта продају и прерађују, одлучили искључиво за сировину са домаћих пашњака.

„Тврдим да је квалитет најбољи овдје код нас. Ипак, не можемо рећи да нема квалитетног меса у Европи, али то не стигне код нас, већ се увезе нека друга, трећа или четврта категорија меса која дође на подручје БиХ по нижим цијенама", каже Милан Лазаревић , из ДОО "Ледер".

Свјеже месо има црвену, односно ружичасту боју. Свака промјена боје указује да се нешто десило у месу, а због дјеловања микроорганизама постаје зелено, смеђе, или сиво. Сумњиве узорке меса ветеринарски инспектори достављају надлежним лабораторијама. Стручњаци тврде да је већина прегледаних узорака исправна.

Драго Недић, директор Института "Др Васо Бутозан", каже да је стање доста добро ако се зна да немамо ситуација у којима је угрожено здравље потрошача.

Законом је предвиђено довољно тачака контроле меса да би се потрошачима обезбиједио квалитетан производ.

Ипак, немогуће је контролисати сваку увезену пошиљку меса, или сваки комад меса у месници. Потрошачима преостаје да буду пажљиви у куповини и да ,ако имају било какве сумње у исправност меса , алармирају надлежну инспекцију. Тек тада ће ловци у мутном одустати од продаје меса лошег квалитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.