Како нам АИ отима нову генерацију

Мозгање, листање уџбеника, тражење забиљешки, коришћење маркера у разним бојама да би било обиљежено најважније методе су које још живе у "старијим" генерацијама које су научиле сате и сате да проводе над књигом да би спремиле градиво за што бољу оцјену. Ова пракса, која је служила деценијама, полако ишчезава, а ускоро би могла отићи и у потпуни заборав, јер би будуће генерације, да би уштедјеле на времену, могле све "радити" и "учити" путем вјештачке интелигенције, што води ка дигиталном сумраку мозгова и јефтиној памети.

Пракса коришћења АИ алата да би била прочитана лектира или научена нека математичка формула, постављање и рјешавање проблема, али и много других ствари које се у животу стичу кроз праксу, рад и одрицање, сцене су које већ увелико виђамо у свакодневном животу.

Посљедице

Док једни у коришћењу вјештачке интелигенције, као што су Gemini, ChatGPT или Claude, виде револуцију у образовању, многи упозоравају да би прекомјерна употреба и ослањање на паметне алгоритме могло оставити посљедице на генерације које тек одрастају.

Управо на ову опасност скоро је указао и упозорио академик и предсједник Научног савјета за методологију вјештачке интелигенције и когнитивних истраживања Руске академије наука Владислав Лекторски.

Према његовим ријечима, школарци или студенти који су навикли да одговоре траже искључиво од паметних система попут ChatGPT-а могли би постепено губити способност самосталног размишљања.

- Дјеца која користе системе вјештачке интелигенције престаће да размишљају и биће склона да повјерују да је два пута два једнако пет. Таква опасност заиста постоји - упозорио је Лекторски.

Истиче да се посљедица АИ алата већ примјећује међу школском дјецом, а повезана је са образовним системом, гдје ученици прибјегавају системима вјештачке интелигенције и другим платформама да би пронашли одговоре на свакаква питања.

Тврди да тако губе способност размишљања те да изазов са којим се образовање данас суочава није само да "наоружа" ученике знањем, већ да развије њихову способност критичког и самосталног размишљања.

- Ако је студент навикао да вјерује вјештачкој интелигенцији, онда ако му АИ каже да је два пута два једнако пет, повјероваће у то и мислити да је истина. То је ужасна ствар, што апсолутно не смије да се ради - нагласио је овај руски академик.

Стога је, додаје Лекторски, потребно да буде повучена граница између тога гдје би могућности вјештачке интелигенције могле и гдје би требало да се користе, а гдје се то апсолутно не дозвољава.

Учење

Дјеца у Србији у посљедњих годину дана на интернету су највише претраживала област онлајн учења, док је претрага видео-стриминг садржаја на другом мјесту.

Чак су и пратила мисију НАСА "Артемис 2" у реалном времену, што јасно показује да дјеца интернет све више користе за учење, експериментисање и истраживање, наводе стручњаци.

У Србији је најпопуларнији постао "Дуолинго", са један и по одсто укупног броја претрага, што указује на то да дигитално искуство дјеце данас подједнако обликују забава, комуникација и едукативни садржаји.

Како је и онлајн учење ушло међу пет најпретраживанијих категорија, мијења се лице дјечјег интернета те забава уступа простор комуникацији, саморазвоју и образовању.

Током протекле године претраге повезане с комуникацијом укључујући друштвене мреже, апликације за размјену порука и и-мејл клијената биле су најпопуларније међу дјецом, како на глобалном нивоу од 19,3 одсто, тако и у Србији 38,48 одсто.

Друштвене мреже и АИ

Друштвене мреже које су дјеца у Србији најчешће претраживала су "Инстаграм" са 14,54 одсто, потом "Тик ток" са 8,16 одсто и "Пинтерест" са 0,81 одсто.

Апликације и сервиси повезани са вјештачком интелигенцијом заузели су значајно мјесто међу "Гугл" претрагама дјеце на глобалном нивоу.

Популарни алати као што су ChatGPT, Gemini, DeepSeek, Claude доминирали су претрагама, што показује да су АИ алати веома брзо задобили повјерење дјеце и да се данас могу сматрати њиховим дигиталним животним асистентима. Ипак, дјеца у Србији су релативно ријетко претраживала чак и најпопуларнији ChatGPT, само њих 0,76 одсто.

Прилагодљиво учење с вјештачком интелигенцијом, како су представили бројни часописи, представља будућност система формалног образовања на глобалном нивоу. У питању је облик образовања у којем се наставни садржај, темпо и начин проучавања аутоматски прилагођавају сваком ученику уз помоћ алгоритама, на основу анализе ученичких одговора, способности, напретка и потреба.

Другим ријечима, ријеч је о "персонализованом" учењу вођеном подацима у којем систем учи о ученику и затим му прилагођава учење. Учитељ или учитељица престају бити превасходно "предавач", већ постају ментори у учењу. Они добијају аналитичке извјештаје и користе их да би побољшали процес учења, радећи уједно на мотивацији, емпатији и социјалној интеракцији ученика. Умјесто да буду статични и фиксни, наставни садржаји постају модуларни и динамични, будући да АИ систем прилагођава материјале потребама ученика.

БиХ заостаје

У Кини је, на примјер, прилагодљиво учење препознато као приоритет кинеске образовне политике, а до сада су развијени наставни материјали за математику, енглески језик, физику, кинески језик и хемију за основне школе. Ова платформа тренутно броји више од 144 милиона корисника.

БиХ у овом погледу заостаје за свијетом и регионом. Позитивни помаци и те како су могући уколико држава буде интензивно улагала у истраживање и развој АИ, сарађивала са универзитетима и истраживачким институцијама, развијала образовни систем с циљем унапређења вјештина радне снаге да би била прилагођена промјенама вођеним АИ.

Како би малишани били заштићени од злоупотреба на интернету, градоначелник највећег града Српске Драшко Станивуковић најавио је да би се коришћење мобилних телефона током наставе могло ограничити, да би ученици више пратили час, а мање гледали у екран. Он је упозорио на то да су друштвене мреже и неконтролисана употреба мобилних телефона постали озбиљан проблем међу дјецом школског узраста.

- Једно дијете снимају друга дјеца, све то заврши на интернету и додатно продубљује насиље међу вршњацима. Управо зато уводимо полице за телефоне, али и посебну апликацију коју је дизајнирала Бањалука и коју смо финансирали, а која ограничава коришћење друштвених мрежа код дјеце - истакао је Станивуковић.

Међутим, исто средство које може бити прозор у свијет знања може постати и пречица до готових рјешења.

Линија мањег отпора

Доктор педагошких наука Небојша Мацановић казао је за "Глас" да ђаци и студенти све чешће користе вјештачку интелигенцију за израду презентација, семинарских радова и есеја.

- Иду линијом мањег отпора, што лакше, то боље. То је постала нека врста њихове узречице када је ријеч о обавезама - рекао је Мацановић.

Истиче да није спорно што нове генерације користе дигиталне алате и прате савремене трендове, али проблем настаје онда када технологија почне да мијења процес учења.

- Бојим се да губимо читалачку способност код дјеце, која све више користе дигиталну технологију да превазиђу неке своје обавезе на што лакши начин, што није увијек прави начин рјешавања задатака и обавеза које имају, како према школи, тако и на факултету - истакао је Мацановић.

Додаје да наставници и професори већ годинама упозоравају на то да је пажњу ученика све теже задржати.

- Данашње генерације одрастају окружене екранима, обавјештењима и садржајима који се мијењају из секунде у секунд. Њихова пажња и концентрација су све слабије - навео је Мацановић.

Појашњава да је дјеци веома тешко да остану фокусирана током дужих предавања, због чега наставници морају бити много креативнији него раније.

- Приликом коришћења вјештачке интелигенције често се дешавају и злоупотребе кад су у питању и неки њихови задаци и обавезе на факултету. Нове генерације су информатички урођеници, а ми информатичке придошлице, који смо тек касније почели да користимо дигиталне технологије, у суштини стално каскамо за њима - истакао је Мацановић.

Управо због тога, како каже, поједине земље, али и локалне заједнице, покушавају да ограниче употребу мобилних телефона у образовном систему.

- Све више школа уводи правила која забрањују или строго контролишу коришћење телефона током наставе. Нисам присталица тога да мобилни телефони буду у потпуности забрањени, јер могу бити одлично дидактичко средство у настави, уколико од почетка ђаци науче како се правилно користе дигитални алати и вјештачка интелигенција као помоћно средство, а не као замјена за сопствени рад - појаснио је он.

АИ "убија" размишљање

Све чешћа употреба вјештачке интелигенције, наводе социолози, утиче на навике размишљања и рјешавања проблема код дјеце и младих и неким дијелом их десоцијализује.

- Вјештачка интелигенција све више "убија" навику самосталног размишљања. Дјеца добијају готове одговоре без напора, што их чини пасивним примаоцима информација. Умјесто да уче кроз грешке и искуство, они постају зависни од дигиталног "ауторитета" - навела је за "Глас" социолог Јадранка Берић.

Социолошки гледано, наводи она, то води ка генерацији која мање развија когнитивну издржљивост и мање је способна да се носи са комплексним проблемима у стварном животу.

Претјерана употреба АИ алата младе доводи у опасност да некритички прихватају информације које добију од вјештачке интелигенције као апсолутну истину

- Опасност је огромна, јер млади све више прихватају оно што им АИ сервира као апсолутну истину. У времену када је АИ "јефтин и лако доступан", поставља се питање зашто је нешто што има толики утицај на умове младих толико свима лако доступно без контроле - упитала је Берићева истичући да се одговор само назире.

Губитак самосталности

У међувремену се, додаје она, ствара култура некритичког конзумирања информација, гдје се губи способност сумње и преиспитивања.

- Претјерано ослањање на АИ дугорочно води ка губитку самосталности. Ако млади увијек питају машину шта да мисле, они губе способност да сами доносе одлуке. Креативност се гуши, јер се идеје више не рађају из маште и искуства, већ из алгоритамских шаблона - казала је Берићева.

Истиче да то значи да се ствара генерација која је технолошки писмена, али психолошки и социјално ослабљена, отуђена и под контролом вјештачког ауторитета.

- Баланс је све теже пронаћи, јер је АИ свуда и нуди се као брзо рјешење. Родитељи и наставници морају свјесно ограничавати употребу ових алата и инсистирати на традиционалним методама учења - књигама, дискусијама, експериментима. Без тога ризикујемо да изгубимо генерацију која не зна да мисли самостално. Питање које и даље остаје је зашто је вјештачка интелигенција толико јефтина и свима доступна ако је њен утицај на младе толико дубок и потенцијално штетан - закључила је Берићева.

Страх од технологија

Присталице употребе АИ алата напомињу како је свака нова технологија у почетку изазивала страх те су постојале дилеме у вези са интернетом, калкулатором или претраживачима, а они су данас неизоставан дио наставе.

Стручњаци наглашавају да задатак школе више није само преношење знања у времену када је све "удаљено на један клик". Много је важније научити дјецу како да размишљају, провјеравају изворе и самостално доносе закључке.

Суштина проблема није у самом алату, јер су и раније генерације за сажетак лектира или неких лекција користиле интернет или енциклопедије, а данас одговоре добијају од вјештачке интелигенције. Технологија се мијења, али питање је да ли ученик заиста разумије оно што је написано.

Први у свијету

Милиони аустралијске дјеце млађе од 16 година суочавају се са забраном приступа друштвеним мрежама. Ово је прва таква забрана у свијету, коју многи сматрају револуционарном, а платформе које су обавезне да спроведу нови закон су "Инстаграм", "Фејсбук" и "Тредс" у власништву "Мете", "Икс" некадашњи "Твитер", "Снепчет", "Кик", "Твич", "Тик ток", "Редит" и дјелимично "Јутјуб".

Иако се компаније власнице друштвених мрежа противе, све осим "Икса" су рекле да ће се придржавати забране. Родитељи и дјеца неће бити кажњени због кршења забране, али компаније се суочавају са казнама до 49,5 милиона аустралијских долара, тачније 32 милиона америчких долара за кршење. Аустралијска влада је саопштила да жели да заштити младе од штетног садржаја, сајбер малтретирања и "предаторских алгоритама".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.