Како је приватизована гламочка привреда

Од продаје 29 предузећа, општина није добила ни фенинга... Привреда и даље на кољенима, а о новом запошљавању нема ни говора, истакао начелник општине Раде Гверо

БРОЈНЕ незаконитости, злоупотребе, мућке и малверзације, које су пратиле процес приватизације државног капитала у предузећима Федерације БиХ, а о којима се у посљедње вријеме све гласније јавно говори, нису мимоишле ни гламочку општину. Судећи по стању у којем се налазе приватизована предузећа, приватизација у овој општини је од првог дана неконтролисано кренула странпутицом и изродила се у легалну пљачку и отимачину државне имовине. У општинској управи кажу да су били немоћни да спријече хрватске тајкуне да за ситне паре купе предузећа која су прије рата била понос и узданица развоја и просперитета гламочке привреде. Грађани, опет, тврде да ће оно што је учињено имати и те како негативне посљедице по привредни опоравак и социјално-економски положај у овој општини са већинским српским становништвом. Начелник општине Раде Гверо јавно оптужује Aгенцију за приватизацију Ливањског кантона и тврди да је она главни кривац што су многа предузећа у овој, сада сиромашној и ратом опустошеној општини, продата на крајње сумњив начин и у бесцјење. Као примјер, он наводи продају стамбене зграде са три пословна простора и два трособна стана у центру града. У приземљу те зграде била је месница, здрављак и пекара. Све је то, каже, продато за свега сто марака. Да иронија буде већа, нови власник овог атрактивног објекта је 70 одсто процијењене вриједности платио сертификатима, а 30 одсто у готовини. - Од приватизације ШИП "Шатор", који је имао најсавременију пилану у Европи, затим "Гламе" и других наших предузећа, нисмо имали ама баш никакве користи. Од њихове продаје општина није добила ни фенинга. Тврдње да ће паре добијене приватизацијом државног капитала у овдашњим предузећима бити уложене у оживљавање и подизање посрнуле привреде и ново запошљавање, нису се обистиниле - вели начелник. Гверо подсјећа да је фабрика за прераду кромпира "Глама" прије четири године продата за багателу бившем хрватском генералу, а сада хашком сужњу Слободану Праљку. - Нови власник није испунио ниједну обавезу из купопродајног уговора у вези са улагањем и запошљавањем радника. Aко се нешто не промијени, а сумњам да ће се промијенити, "Глама" никада неће почети да ради - упозорава Гверо. Он каже да је у гламочкој општини приватизовано 29 предузећа са већинским државним капиталом и да се практично више нема шта приватизовати. - Иако су предузећа продата за багателу (шест милиона у сертификатима и готовини), ове паре су заобишле општинску и завршиле у кантоналној каси. Колико знам, ситуација није ништа боља ни у сусједном Дрвару, гдје су приватизована 32 предузећа - истиче Гверо. Начелник ове општине тврди да је у Гламочу било и издавања фалсификованих посједовних листова за имовину која је била предмет приватизације, а што би, према његовом мишљењу, требало да буде предмет интересовања Кантоналног тужилаштва у Ливну и надлежног суда. - Предузеће "Aграрија" продало је четири објекта која нису власништво тог предузећа. У извјештају о ревизији приватизације пилане ШИП "Шатор" (сада "Финвест") наводи се да је власник, Маријан Филиповић из Хрватске, у погон за производњу дрвених плоча уложио девет милиона марака, а тог погона уопште нема у Гламочу - објашњава Гверо. Он тврди да се у Гламочу, који је прије рата био једна од првих општина по шумском богатству у Југославији, и даље неконтролисано сијече шума и уништава највеће природно благо. Г. ДAКИЋ РЕВИЗИЈA Уз све наведено, Раде Гверо сматра да је недопустиво и то што у Комисији за процјену приватизације предузећа Ливањског кантона нема ниједног представника општине Гламоч, док их Ливно и Томиславград имају по три. Истиче да га, ипак, радује то што је програмом федералне Владе за ову годину предвиђена ревизија и поништавање свих сумњивих приватизација. Очекује да ће и у гламочкој општини бити поништене све сумњиве приватизације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.