Какав је утицај вјештачке интелигенције на загађење

БЕОГРАД - Данас се користи свуда – од домаћинства до медицине, на њу се ослањају основци кад одлучују шта ће обући за школу, тинејџери у жељи да освоје симпатију, дјевојке које траже савјете у вези с дијетом… Ријеч је о вјештачкој интелигенцији која се увукла у све поре друштва, а компаније широм планете такмиче се у усавршавању паметних уређаја који замјењују људе у многим пословима.

Међутим, осим могуће злоупотребе вјештачке интелигенције, која по присталицама теорије завере може да буде фатална за човјечанство, ВИ ствара додатни проблем: према писању британског „Гардијана”, баш она је један од криваца за повећано загађење ваздуха у 2025. години, пише Политика. 

У истраживању које је спровео „Дигикономист”, задужен за проучавање непредвиђених посљедица дигиталних трендова, током ове године употреба вјештачке интелигенције изазвала је емисију угљен-диоксида у атмосферу једнаку оној коју је произвео цео Њујорк у истом периоду.

„Глобални еколошки утицај ове брзоширеће технологије, такође, показује да потрошња воде повезана с коришћењем вјештачке интелигенције сада премашује укупну глобалну потражњу за флашираном водом”, напомињу свјетски експерти, а преноси британски лист.

Податке је, како се наводи, прикупио холандски академик Алекс де Врис-Гао, оснивач компаније „Дигикономист”.

„Ово је први пут да се мјери специфичан ефекат вјештачке интелигенције, а не дата-центара уопште, јер је употреба четботова попут Чет џи-пи-тија компаније „Опен АИ” и „Гугловог” Џеминија нагло порасла 2025. године. Подаци показују да су процјењене емисије гасова с ефектом стаклене баште од коришћења ВИ еквивалентне с више од осам одсто глобалних емисија у авијацији”, упозорио је Алекс де Врис-Гао.

Студија је као материјал користила извјештаје технолошких компанија, а указала је на алармантне податке, због чега стручњаци позивају на строже захтјеве да компаније буду транспарентније у вези са својим утицајем на климу.

Холандски експерт процјенио је да би угљенични отисак система ВИ у овој години могао да достигне 80 милиона тона, док би потрошња воде могла да се попне на 765 милијарди литара. Истакао је да је то први пут да је процјењен утицај вјештачке интелигенције на потрошњу воде и показало се да је само коришћење воде за њу за више од 30 одсто веће од претходних процјена потрошње воде у свим дата-центрима. Подаци су објављени у академском часопису „Петернс”.

Подсјећамо, експерти годинама упозоравају на све мање залихе воде у природним резервоарима, а због промјене климе услед глобалног отопљавања и емисија штетних гасова, суше су све дуже и чешће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.