Кад те сви забораве...

В. ТОПИЋ
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Кад те сви забораве...

ТЕСЛИЋ - Милка Ристић, седамдесетогодишња старица, стигла је са завежљајем у руци из Брезових Дана код Маглаја у Теслић 1992. године, смјештена је у једну од бошњачких кућа у Стењаку, тадашњем Младенову.

Када је почело спровођење имовинских закона Милка је деложирана у "рушевине"  теслићке градске Основне школе "Петар Петровић Његош", гдје са још неколико породица користи нужни смјештај.

Своје тешке старачке и избјегличке дане проводи у неколико квадрата неусловног стамбеног простора. Aстматичар је и плућни болесник, полупокретна и, како сама каже, заборављена од свих.

- Сваки трећи мјесец добијем по врећу брашна, литар уља, нешто тјестенине и соли. Новца ниоткуда, а болест притегла, више не могу ни отићи до љекара, иако живим у центру града. Такси ми узме десет марака, а још и лијекови, како да то платим. Ни смрт ме неће - каже ова старица.

Милка додаје да нема хране и да је чешће гладна него сита, а и када има нешто не може себи јело спремити, а и када би могла нема каже ни дрва, а ни добре пећи. Ову коју има много дими, што, због отежаног дисања тешко подноси.

Без хране и лијекова Милка је сигурно социјално најугроженије и људски најнесрећније лице теслићке општине. Срећа је давно отишла из њеног живота и мало је вјероватно да ће се више вратити. Голи живот је сва имовина коју има ова болесна старица. Заборавила су је, каже, и браћа.

- Ријетко дођу а никада ми не помажу, али нека их Бог благослови сву тројицу - прича Милка.

По њеним ријечима има још људи добре воље и наводи примјер једне теслићке наставнице, која је често обиђе, донесе хране, лијекова, а понекад и пара.

- Један теслићки приватник коме не знам име, подијелио нам је свима по 20 марака за Божић, рекао је да купимо себи нешто за ручак и пиће бар тај дан - са сузама у очима прича бака.

Све лијепо што је проживјела везано је за родне Брезове Дане у које се каже више неће вратити, јер каже да је болест узела маха и да је касно за све.

- И када би могла немам гдје да се вратим. Све је изгорјело и личи на пакао као и мој живот, који живим тек да се живи - каже старица Милка Ристић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.