Кад скупоћа заталаса...

ГРAДИШКA - Прошлогодишња суша, поскупљење вјештачког ђубрива, нафте, сјемена, као и ниске цијене производа довело је ове године пољопривреднике у Лијевчу у тежак положај.

Према подацима Одјељења за привреду, у општини Градишка материјална штета на усјевима физичких лица, проузрокована сушом, прошле године износила је око 23,6 милиона марака. Највећу штету претрпјели су произвођачи кукуруза за сточну исхрану, која је достигла 10,7 милиона марака.

Уз наведено, због лоших временских услова, подбацила је и јесења сјетва. Произвођачи очекују да ће цијене производа расти у складу са трошковима сјетве, јер другачије не могу покрити улагања и штету коју су претрпјели.

- Лијевче поље би могло да храни цијелу БиХ, али је у томе потребна помоћ државе - тврди пољопривредник Мишо Боснић, који обрађује 12 хектара земљишта.

Он сумња да ће се улагања са садашњом цијеном пољопривредних производа моћи вратити. Највећи проблем, по његовом мишљењу, је незагарантована цијена производа која стално варира и несигуран пласман на тржиште.

- Од 15. децембра до Нове године килограм кромпира је коштао 34 фенинга, а 15. марта цијена је пала на 22 фенинга. За то вријеме продао сам 120 тона. Сада је цијена опет скочила на око 35 фенинга. Скоро да сам изгубио дуплу зараду због варирања цијена - навео је и додао да су многи произвођачи попут Боснића, због немогућности да продају, бацали кромпир.

Срећа је, навео је он, што је ђубриво обезбиједио јесенас по старој цијени, јер би за прољећну сјетву умјесто 740, на ђубриво утрошио око 1.400 марака.

Због диспаритета цијена пољопривредни произвођачи тону све дубље. Додатни проблем су и кредитна задужења, која многи, због лоше године не могу да измире. Ипак и поред свих отежавајућих околности, већина површина је засијана у прољећној сјетви, а дијелом је и надокнађен губитак јесење сјетве.

- Сјетва кукуруза ове године износила је 1.500 марака по хектару, а цијена кукуруза је порасла. Буде ли добар принос, сјетва ће се исплатити. Проблем ће бити уколико и ово буде сушна година - рекао је самостални стручни сарадник за савјетодавне послове у пољопривреди у општини Градишка Предраг Сладојевић.

По њему, проблем су уситњене парцеле и сјетва више култура на мањим површинама. Каже да ће мањи пољопривредни произвођачи тешко опстати, те да ће се морати опредијелити за производњу једне културе.

Пољопривредници се слажу са овом констатацијом, али тврде да су уз тренутну (не)организацију пољопривредне производње присиљени да "сваштаре" како би опстали и да не би били тотално уништени.

- Овдје можемо све да производимо. Aко се држава потруди да нам помогне разним мјерама, нећемо бити гладни - констатовао је пољопривредник Зоран Марковић.

Заштита производње

Aгроном Вања Божић тврди да се у Лијевчу производи довољно хране и за много већа тржишта од домаћег. Он сматра да неорганизован пласман производа на тржиште и непланска производња, могу временом уништити пољопривреднике, што ће се сигурно и десити уколико држава не учини одлучне кораке када је ријеч о заштити пољопривредне производње.

По свему судећи, довољно хране ће ипак бити, по вјероватно, много вишим продајним цијенама, а можда и за бацање. Сви се слажу да ће се посљедице ових проблема највише одразити на крајњег потрошача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.