"Кад је Звезда, нека буде црвена" - 80 година од оснивања СД Црвена звезда

БЕОГРАД - Пријe 80 година, у некадашњој сали Соколског дома у Делиградској 27, на скупштини којој су присуствовали глумци, пјевачи, спортисти, писци, а углавном студенти и омладина Београда, основано је Омладинско физкултурно друштво Црвена звезда. После осам деценија, и даље се препричава анегдота о томе како је црвено-бело спортско друштво добило име.

Дан уочи засједања прве скупштине, оснивачи, Слободан Ћосић, Александар Обрадовић и Зоран Жујовић, разговарали су о потенцијалним називима. Ударник, Торпедо, Младост, Динамо, Локомотива, били су предложени називи.

Међутим, Ћосић је у једном тренутку рекао: „А, да ми наше друштво назовемо Звезда“.

Жујовић је додао: „Одлично. Само, кад је Звезда – нека буде црвена“.

Друштво је на почетку имало осам секција: фудбалску, кошаркашку, стоно-тениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку.

На садашњој згради старог ДИФ-а налази се табла са натписом на којој пише да је у тој згради основано Спортско друштво „Црвена звезда“. За првог предсједника изабран је Ђорђе Паљић.

Данас се говори о томе да је велику улогу у оснивању, али и функционисању друштва имао тада начелник Управе државне безбједности Слободан Пенезић Крцун, а да је спортско друштво углавном окупљало студенте и омладину који су били против комунизма.

Зна се да су млади који су били присутни при оснивању друштва припадали Уједињеном савезу антифашистичке омладине Југославије.

Жути дресови и прва побједа спортског друштва

Истог дана када је и основано, спортско друштво забележило је прву побједу, и то у фудбалу, који је тада био најпопуларнији спорт.

Иако је на скупштини одлучено да боја буде црвено-плаво-бела, дресови нису били сашивени.

Ћосић је истог дана, уз помоћ пријатеља, успио да пронађе дресове некадашњег фудбалског клуба „Славија“, који су били жуте боје са црним делом око врата. Шорцеви бели, а штуцне црне.

У жутим дресовима фудбалски клуб и спортско друштво „Црвена звезда“ остварили су прву спортску побједу над Првим батаљоном Друге бригаде КНОЈ-а резултатом 3:0.

Меч је одигран на стадиону „Авала“ пред 3000 гледалаца, који се налазио на мјесту садашњег стадиона „Рајко Митић“. Уз Печенчића, два гола постигао је Томашевић.

Тек касније, одређено је да боје на дресовима буду црвена и бела. Прва звездина звезда, Рајко Митић, носио је црвено-бели дрес 14 година и био капитен тима.

Многа имена уписана су у историју друштва, што из спорта, што из других професија, а нека од њих су: Драган Џајић, Владимир Петровић Пижон, Зоран Славнић, Радомир Шапер, Драган Николић, Матија Бећковић, Иво Андрић, Небојша Глоговац.

Десет узастопних титула државног првака кошаркаша

Од 1945. када је друштво основано, кошаркашка секција Црвене звезде освојила је десет узастопних титула шампиона државе играјући утакмице под зидинама Малог Калемегдана.

Небојша Поповић, Бора Станковић, професор Александар Николић, Срђан Калембер најзаслужнији су за овај успех и постављање темеља кошаркашког клуба.

Одбојкаши су прву титулу првака државе освојили 1951. године, као и фудбалери, који су тада имали исти број бодова као Динамо, али и бољу гол-разлику, па су освојили шампионат Југославије.

Након тога, прве титуле освајали су редом: рукометаши, атлетичари и тенисери.

Европски пут - први међународни трофеји

Прво учешће у Купу европских шампиона, фудбалски клуб Црвена звезда остварио је у сезони 1956/1957, када је стигао до полуфинала где га је надиграла италијанска Фјорентина резултатом 1:0.

Наредне сезоне остварен је један од првих успјеха на међународној сцени – освојен је Средњеевропски куп, на којем су учествовале екипе из Чехословачке, Мађарске, Југославије, Румуније и Мађарске.

Звезда је била боља од Руде Хвијезде укупним резултатом 7:3.

Прво велико европско финале у фудбалу, Звезда је одиграла 1979. године, када је у финалу Купа Уефа, после два меча, поражена од Борусије из Мехенгладбаха, укупним резултатом 2:1. Гол за српски клуб дао је Милош Шестић.

У то вријеме и атлетичари су постали вицешампиони Европе, а титуле државног првака освајали су и веслачи, куглаши, хокејаши.

Европске титуле у неколико спортова

Кошаркаши су у сезони 1973/1974. освојили Куп победника купова и на тај начин остварили један од највећих успјеха спортског друштва, а на клупи је сједио професор Александар Николић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.