Фото: Дражен Поздеровић
БАЊАЛУКА - Обиљежавање 60 година матуре Машинске школе у Бањалуци окупило је у суботу петнаестак некадашњих школских другара који су, уз смијех, анегдоте и емоције, оживјели сјећања на школске дане, младост и пријатељства која трају.
Машинска школа, једна од четири техничке у БиХ, школовала је генерацију од 1961. до 1965. године, која је касније постала основа индустрије, односно инжењере и техничаре широм земље. Настава је била, причају они, захтијевна, од три уписана одјељења само два су дипломирала, што говори о строгим критеријима и високом квалитету наставе.
- Тражило се знање и рад. Није било лако, али нас је то изградило као стручњаке и људе - присјећа се Недељко Гарић из Челинца, који је током школовања добио стипендију од "Чајевца", гдје је касније и радио.
Иако је желио да настави студије, материјалне прилике су га усмјериле да остане у привреди. Након војне обуке у Карловцу, вратио се у "Чајевац" гдје је провео већину радног вијека. Бањалучка школа је привлачила, наставља он, ученике из цијеле Крајине, гдје је постојао и дом за ђаке.
- Захтјеви су били високи, нарочито у математици и механици, али смо стекли озбиљно знање - додаје Гарић.
Међу школским друговима био је и Душан Кецман, новинар и фотограф, познат по ведром духу. Присјећајући се професора Звонка, Кецман каже да је он први препознао његову склоност ка умјетности.
- Рекао ми је једном: "Иди ти играј фудбал на Кастелу" - смије се Кецман.
Додао је да су се од обиљежавања 40. годишњице, договорили да се виђају сваке године. Па тако више од 20 година, сваке прве суботе у јуну, састају се у башти хотела "Босна". Иако је више од половине генерације преминуло, већина преосталих редовно долази. Међу њима је и Бернард Кезић из Ријеке, који је пропустио само једно окупљање.
- Ништа ми није љепше него срести пријатеље с којима сам одрастао. То је наставак нормалног живота и духа заједништва - истакао је Кезић, који је у машинству провео 54 године радног стажа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.