Фото: Јелена уз добре људе наставља школовање
Градишка - Јелени Мирјанић из села Горњи Подградци код Градишке, која се брине о непокретном оцу Новаку, биће остварена највећа жеља да се упише у средњу школу.
Захваљујући бројним хуманистима, који су послије писања "Гласа Српске" о мукама породице Мирјанић одлучили да им помогну, за Јелену и Новака долазе љепши дани.
Овој четрнаестогодишњакињи, која је до јуче мислила да због беспарице неће моћи наставити школовање, јавили су се хуманисти из цијелог свијета спремни да јој помогну у остварењу својих снова, па и више од тога.
- Живот ми се промијенио за 180 степени. Зову ме добри људи из свих крајева и нуде нам помоћ и подршку. То много значи и мени и мом оцу, јер видимо да ипак нисмо заборављени - каже Јелена не скидајући осмијех са лица.
Многи нису остали равнодушни на потресну причу о самохраном оцу којем се срце цијепало док је гледао кћерку како обавља тешке мушке послове. Њена судбина дирнула је и доктора Славка Дуњића. Он је обећао да ће Јелени обезбиједити стипендију, а она је јуче посјетила његов Специјалистички центар "Дуњић" гдје јој је уручена помоћ.
- Обећала сам да ћу бити одличан ученик, а доктор Дуњић ми је рекао да бих послије средње школе могла радити у овој установи - рекла је Јелена.
Али, ту није крај лијепим плановима!
- Ускоро ћу посјетити породицу и видјети како медицински можемо помоћи Новаку. Планирамо и да формирамо шири одбор с циљем започињања пројекта стамбеног збрињавања, а Јелену ћу пратити кроз цијело њено школовање - рекао је Дуњић који је истакао да му је драго што је дјевојчица изабрала медицину.
Акцији се прикључио и посланик СНСД-а у Народној скупштини РС Горан Митровић који је Јелени и Новаку послао новчану помоћ.
- Од бутика "Кобра спорт" добила сам патике, тренерку, мајице за мене и тату. О томе сам раније само могла да маштам. Помоћ стиже са свих страна, али ми је најдраже што ћу наставити школовање, а имам и обећање да бисмо могли добити свој кров над главом. Тако би се мом оцу остварило оно о чему је сањао док је био здрав - прича Јелена.
Новак истиче да је посљедњих дана било више до 200 позива, а хуманисти их зову из свих крајева и нуде помоћ.
- Питају ме шта нам је све потребно. Зову нас чак и из иностранства. Не знам којим ријечима бих описао колико сам срећан. Хвала свим добрим људима - истиче Новак, срећан послије много, много година.
Његова и Јеленина борба почела је онда када је дјевојчица са само пет година остала без мајке, а да несрећа не долази сама осјетили су неколико година касније када је Новак настрадао радећи у шуми. Дјевојчица се од тада брине о оцу и домаћинству, али не запоставља ни школу.
- И даљу ћу наставити да помажем тати, доносим дрва, перем суђе, спремам ручак и све што треба - прича Јелена.
Иако је Новак борац прве категорије, он и Јелена немају никаква примања осим пензије која је нешто већа од 200 КМ, а пола од тог износа дају за станарину. Живе у трошној кућици, без основних услова за живот, али то не спречава Јелену да учи у ходнику и у дневнику ређа само четворке и петице.
- Док сам био здрав, имао сам циљ да саградим кућу у којој би Јелена имала своју собу, па да може на миру учити - рекао је Новак. Да се снови, ипак, могу остварити показаће хуманисти који су обећали да ће кћерки и оцу саградити дом.
Власник бутика "Кобра спорт" Мићо Лукић истиче да му је веома драго што је дио акције помоћи породици Мирјанић.
- Данас смо угостили Јелену, уручили јој спортску опрему која јој се допала и надамо се да смо јој измамили осмијех. Такође, у сарадњи са маркетом "Фортуна" Јелена је добила бон од 300 КМ за куповину хране и средстава за хигијену. Она је веома скромна дјевојчица и све нас је одушевила - истиче Лукић.
Иако су оцу и кћерки помоћ понудили многи хумани људи, не само из Српске, већ из цијелог свијета, општина Градишка и локална Борачка организација и даље ћуте.
Иако је Новак борац прве категорије, нико од представника локалне власти није дошао ни да их обиђе, а камоли да им помогне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.