Јелена Топић напокон открила зашто је стајала на тргу у Приједору и шутјела

Јелена Топић, дјевојка која је данима стајала на тргу у Приједору те привлачила пажњу не само у БиХ већ регионалне и свјетске јавности, коначно је проговорила. Није стајала на тргу из протеста или због несретне љубави, како су многи нагађали, већ је све био дио перформанса "Гласно ћутање".

Перформанс "Гласно ћутање" је ауторски рад Јелене Топић, апсолвента Академије умјетности у Бањалуци. Изведен је на приједорском градском тргу, испред бивше робне куће "Патрија" и виртуелно-посредно презентован преко Facebooka.

Перформанс, као видљив акт у времену и простору, подразумијевао је тросатно непомично стајање на постољу – старој кутији за дрва, током 30 дана и увијек у истом временском оквиру.

"Изведен је у континуитету, без обзира на метеоролошке услове или ситуацијске факторе околине. Током реализације ауторка није давала никакве званичне или незваничне изјаве за медије, нити је објашњавала своје мотиве члановима породице, пријатељима или колегама. Мистичност која је услиједила због блокаде приступа информацијама није имала за циљ мистерију, већ је искључиво служила у сврху успјешне реализације пројекта", наведено је у саопштењу објављеном на страници Гласно ћутање.

Истакнуто је како је то први пројект таког типа јавно изведен у граду Приједору и да је несумњиво оставио траг на имиџ средине која је својим социо-демографским карактеристикама била подложна стереотипним квалификацијама.

"Јелена Топић, аутор и извођач перформанса, користила је сопствено тијело као основно умјетничко средство у преношењу одређеног концепта – ауторефлексије појединца, друштва и медијске слике. Циљ је био да људи у њој, односно поставци перформанса, као у огледалу спознају себе, свој однос према другима и однос према стварности унутар средине у којој дјелују. Перформанс није био 'умјетност ради умјетности', већ осмишљен и реализован социјално ангажовани пројекат чија је идеја управо друштвена и персонална реакција и рефлексија. Исписане поруке на постољу биле су њене личне рефлексије претходних дана и унутрашњих превирања и истовремено су постајале окидач размишљања и полемика о одређеним друштвеним појавама и дисторзијама. Ипак, најјачу социјалну ноту перформансу дали су управо случајни пролазници, грађани Приједора, а касније и регионална јавност. Новинари, социолози, блогери и интелектуалци тумачили су и образлагали перформанс говорећи у име ауторке, а при том јасно и недвосмислено изражавајући своје ставове. Питања и одговори о протесту или револту, о умјетности или лудости, смјењивали су се из дана у дан. Концепт се развијао у оно што су људи прижељкивали да буде, а Гласно ћутање постајало је социјална бука чија је основна идеја била да појединац, али и друштво докуче своје мисли и њиховим тумачењем препознају себе и своју околину", наведено је.

Након двије седмице извођења, перформанс је добио завидну медијску пажњу. Причу о "Живом кипу" и "Приједорској ћутачици" објавили су сви медији у БиХ и регији.

У саопштењу је наведено да су се током Јелениног перформанса у медијима појављивали криви наводи, односно да се писало како она штрајкује, али и криви наводи о образовању, социјалном статусу и њеним мотивима.

"Један од честих, не посебно битних коментара на друштвеним мрежама и блоговима је био да ауторка искључиво жели да привуче пажњу. Он је битан једино у контексту самог перформанса као облика умјетничког израза. Ауторка је перформансом, између осталог, жељела да привуче пажњу, јер је јавна видљивост срж и суштина овог умјетничког акта. Отуђењем или значајном дистанцом од друштва и средине рефлексију би било немогуће изазвати, а самим тим читав концепт не би имао смисао", наведено је.

Перформанс заједно са реакцијама пролазника, електронским објавама и објавама у штампи, блог чланцима и коментарима на мрежи, дигитално је документован током једномјесечног трајања и мјесец дана након његовог завршетка.

"Прикупљени материјал послужиће као основа за документарни филм и мултумедијалну изложбу ауторке перформанса Јелене Топић. Служиће и за израду студије случаја из области комуникологије, са нагласком на масовно невербално комуницирање, сараднику на пројекту Дејану Дејановићу. Документарним филмом и мултимедијалном изложбом ауторка ће, са одређене временске дистанце представити рефлексије и нуспојаве изазване реализацијом перформанса. Са друге стране, стручни комуниколошки рад ће анализирати перформанс кроз његово присуство и кретање кроз медије, утицај тог извјештавања на јавно мњење, односно због чега је перформанс анонимне дјевојке из провинцијског мјеста изазвао тако снажно и масовно комуницирање и због чега управо на тај начин. Читав процес ће бити тестиран кроз основне комуниколошке теорије", наведено је у саопштењу.

Истакнуто је да перформанс "Гласно ћутање" није био политички мотивисан пројекат, нити промоција било које политичке опције или идеје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.