Једва прехрањују своје петоро дјечице: И по огласима траже храну

Све бих урадила за своју дјецу. Не стидим се да по огласима тражим на поклон храну, одјећу, комад намјештаја... Све што нам дају нама треба, јер смо ми без посла и ми немамо баш ништа, прича Слађана Костадиновић, мајка петоро малољетне дјеце.

Слађана и њен супруг Душко Костадиновић из насеља Српски Милановац са дјецом зиму дочекују у објекту без основних услова за живот у којем је донедавно расло чак и дрво, питајући се да ли ће имати барем хране за петоро малољетне дјеце, која имају од двије до 15 година, пишу Независне новине.

Према њиховим ријечима, објекат у којем живе добили су уз помоћ мјесне заједнице јер су са дјечицом остали на улици.

Како тврде, до прије четири године били су подстанари, али пошто нису имали чиме плаћати кирију, избачени су из стана.

"Ово је импровизована кућица човјека албанског поријекла, који већ 20 година није долазио из Канаде, па су нам је дали на кориштење. Није то била кућа, већ зидови без темеља кроз које је било нарасло дрво, које смо посјекли. Муж ради на дневницу, повремено заради који динар или нешто материјала, тако смо покрпили рупе у зидовима и уселили, али видите и сами да ово не личи на кућу. Дјеца у овој влази не могу живјети, али ми немамо новац за улагање у кућу која и није наша", додаје Слађана.

Иако су нас у овој седмочланој породици ведро дочекали, страх и неизвјесност се није могла сакрити, а двогодишња Сара је већ у првим хладним данима добила прехладу, јер су им дрва за зиму тренутно велики луксуз, о којем могу само да сањају.

Влага се осјети већ на самом улазу, објекат нема под, али ни прави темељ. На поду су старе простирке како би им барем мало било топлије, а њих седморо спавају у само једној спаваћој соби и дневном боравку.

Према њиховим ријечима, шестогодишњи Стефан тек је кренуо у школу, која није далеко, а за књиге су се снашли. Међутим, најстарију кћерку Душку, која има 15 година, након завршене основне школе морали су исписати јер нису имали новца за средњу школу.

"Душа ме боли због моје Душке. Она је хтјела у фризерску школу, али како кад немамо ни за храну? Можда је идуће године успијемо уписати. Дуг за воду нам је 600 КМ, а за струју око 6.000 КМ. Једва сам их умолила да ми још не искључе струју, али ускоро хоће јер ја то немам чиме платити. Због дугова су ми чак пријетили да ће ми заплијенити ствари, али ја немам ништа што је вриједно", прича Слађана.

Њих седморо живе од 140 КМ дјечјег додатка, што им, како кажу, не може бити ни за храну, а камоли за рачуне.

Њеног мужа Душка нисмо затекли у кући, јер је отишао у Нови Град у посјету болесном оцу, који је инвалид, а којег ова породица редовно обилази.

"Он је вриједан и понешто заради надничењем. Понекад умјесто новаца узме неки материјал да закрпимо кућу, али све је то ситно. Највише нам треба за храну и основне потрепштине. Недавно је зарадио 25 КМ, које смо дали за чишћење септичке јаме, која се, ево опет напунила водом. Вољели бисмо да имамо нормалан стан у којем има пристојно купатило са канализацијом", истиче мајка.

Апел за помоћ

Приоритет нам је посао, бољи смјештај, овдје је влага, затим храна и дрва за зиму, грађевински материјал, ма било шта, шта нам год дају, добро ће нам доћи, каже Слађана Костадиновић.

Све људе који на било који начин могу помоћи овим храбрим људима да прехране дјечицу молимо да се јаве редакцији "Независних" или директно породици Костадиновић на број телефона 066/662-239.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.