
БАЊАЛУКА - Републичка фитосанитарна инспекција забранила је увоз близу 19.000 килограма сјеменског кромпира због утврђеног присуства штетног организма, чиме је, према ријечима повртара, спријечена велика штета, јер само једно сјеме може да буде погубно за цијелу производњу.
Како домаће пољопривреднике ништа не би омело да остваре што боље и квалитетније приносе, инспектори су у протеклом периоду појачали контролу репроматеријала из увоза, па је тако приликом прегледа пошиљке из Мађарске обављено узорковање за лабораторијску анализу те је утврђено присуство штетног организма, узрочника суве трулежи кртола.
Како је саопштено из Инспектората, рјешењем фитосанитарног инспектора забрањен је увоз спорне пошиљке и наређено враћање пошиљаоцу.
- С обзиром на почетак сјетвене сезоне, инспектори посебну пажњу приликом контрола у спољнотрговинском промету усмјеравају на контролу квалитета сјемена пољопривредног биља, садног материјала, ђубрива и другог пољопривредног репроматеријала, што је основни предуслов за постизање високих и квалитетних приноса - стоји у саопштењу.
Власник "Агроплода" из Рогатице Драгомир Џида казао је за "Глас Српске" да овдашњи произвођачи, иако могу да набаве домаће сјеме, хрле по репроматеријал из увоза који је сумњивог квалитета.
- Наше сјеме, произведено у брдско-планинским подручјима, је доста квалитетније и сигурније. Међутим, пропада, нико га неће иако је мање прскано и безбједније за здравље од сјеменског кромпира из, примјера ради, Холандије, Мађарске, Њемачке и Белгије, док је о цијенама сувишно причати. С друге стране, репроматеријал из увоза је сумњивог квалитета и ко зна шта све дође код нас - истакао је Џида.
Додао је да кромпир код којег је утврђено присуство неког штетног организма може да узрокује обољења и штету на усјевима многих култура.
- Штетни организми се множе у земљи и могу, између осталог, да смање принос, као и да се прошире на цијелу њиву и тако направе хаос - каже Џида.
Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић рекао је да је сјетва кромпира у току те да без квалитетног сјеменског материјала нема ни доброг приноса.
- Од квалитета сјемена у највећем обиму зависи наша производња. Ако посијемо неквалитетно или заражено сјеме, током цијелог циклуса очекујемо добар род, а када дође вријеме вађења, уочимо да нам је цијела година пропала. Сваке године се сусрећемо и са разним биљним болестима, попут црне ноге, односно сушења - казао је Илић.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић рекао је за "Глас" да је у протеклих осам-девет година узето више од 30.000 узорака за анализу, што је коштало више од шест милиона КМ. За спровођење програма за лабораторијске анализе на годишњем нивоу министарство, према његовим ријечима, издваја милион марака.
- Пратимо све карантинске штетне организме који су на списку Европске уније и у складу са правилником. Контрола пошиљки врши се током цијеле године, међутим, уочи сјетве, када је повећан увоз, појачавамо је - рекао је Лалић.
ОЧЕКИВАЊА
Према подацима ресорног министарства, процјењује се да ће укупна производња најважнијих ратарских и повртарских биљних врста у прољетној сјетви бити заснована на око 164.415 хектара, а очекивана вриједност производње је око 967,071 милион КМ.
Према информацији коју је усвојила Влада РС, у овој години обезбијеђен је регрес за дизел гориво за прољетне и јесење радове у количини од 100 литара, односно 80 КМ по хектару обрадиве површине, у укупном износу од 13,5 милиона КМ. Подршка за производњу меркантилне пшенице износи 500 КМ по хектару, односно 9,5 милиона КМ укупних средстава, а једна од мјера је и регресирање свих сјемена домаћих произвођача у износу од 20 до 50 одсто малопродајне цијене, а с циљем омасовљења сјетве кроз већу доступност јефтинијег сјемена домаћих произвођача.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.