Фото: Једни одлазе на планине, а други “зимују у кафићима”
ПРИЈЕДОР - Иако већина становника Српске умјесто сњежних радости муку мучи са поплавама, чињеница је да је зима на прагу и вријеме школских празника које ће свако настојати да проведе како најбоље умије и може.
С обзиром на то да зимовања за многе представљају прави луксуз, а општине углавном не нуде никакве зимске садржаје, чини се да ће на снијегу једино уживати дјеца и они који живе надомак неке планине.
Семберци немају скијалиште, али по традицији одлазе на одмор на планине и у бање. Има их који зиме проводе на Мајевици, у викендицама или ловачким кућама, док они који немају новца да отпутују моћи ће да уживају у граду. Општина Бијељина је одобрила постављање клизалишта на централном градском тргу на површини од 300 квадрата.
- Клизалиште са вјештачким ледом биће постављено од 15. децембра до 15. фебруара. То је први пут да се организује зимовање у самом граду - каже начелник Одјељења за привреду и пољопривреду у општини Бијељина Предраг Јовић и додаје да ће ученици свих семберских основних школа, два сата дневно, моћи бесплатно да користе клизалиште.
Ту срећу нису имали становници Добоја, који немају гдје да се рекреирају на снијегу. Зато ће омладина и ове зиме највише времена проводити у кафићима, осим малобројних, који могу себи да приуште одлазак у зимске центре.
- За бављење зимским спортовима потребно је много новца, јер је опрема веома скупа. Још ако у близини нема скијалишта или клизалишта, какав је случај у Добоју, онда је зимовање прави луксуз. Сам одлазак до Влашића и Јахорине за већину кошта много, а да не говорим о боравку у неком од хотела - рекао је Миленко Бабић, ученик из Добоја.
Младе Добојлије у шали кажу да се они сваке зиме у граду и те како клижу, јер комуналне службе слабо чисте град.
За разлику од становника Добоја Сокочани увелико користе погодност што им је олимпијска љепотица Јахорина релативно близу. Из Сокоца се стиже за мање од сат вожње аутомобилом, па љубитељи скијања зимски одмор и дане викенда најрадије проводе на стазама ове планине.
Старији Сокочани се присјећају и времена када су на подручју ове општине постојала два ски-лифта, један на Равној Романији, а други на Пуховцу, у непосредној близини Сокоца. Изграђени су послије Зимских олимпијских игара, које су 1984. године одржане у Сарајеву. Ски-лифт на Пуховцу радио је, са прекидима, до пред минули рат. Како сада ствари стоје, мали су изгледи да се обнови и поново покрене. Сви путеви, дакле, и ове зиме из Сокоца водиће ка Јахорини.
За зимски одмор и рекреацију подручје мркоњићке општине нуди велике могућности, посебно планина Лисина и село Шибови. На падинама и подножју Лисине налази се Туристички центар “Балкана” са уређеним стазама за шетњу и теренима за рекреацију. У зимском периоду раде два ски-лифта, а посебна атракција је када зими заледи Мало језеро и на њему се може клизати, што многи посјетиоци упражњавају.
Недалеко од Балкане налази се и Еколошко-туристички центар “Зеленковац”, који нуди бројне садржаје у зимском периоду за рекреативце и госте.
Оно што је битно је да гости из Бањалуке и сусједних мјеста могу да уживају у чарима природе овога краја, готово без значајнијих новчаних издатака, ако се изузму трошкови превоза и исхране.
Многи кажу, “лако је Приједорчанима, Козара близу, па ако буде снијега биће зимовања за мале паре”. Да то није баш тако разувјериће се сви и то веома брзо. Иако су цијене коришћења услуга скијалишта на прошлогодишњем нивоу, мало ко може издвојити по 15 марака за цјелодневни ски пас, уз додатних десет марака за дјецу. Тако четворочлана породица треба да плати 50 марака за један дан уживања на Козари, док за ручак треба да издвоји исто толико.
Чини се да ће већина младих Приједорчана “зимовати у кафићима”, док се они старији надају се да ће гријање бити довољно добро па да сњежни амбијент проматрају бар из топлих станова и да се присјећају времена када су их родитељи возили на санкама низ улицу. Тада нису знали да је то био врхунски провод, који није коштао ништа. Тих се зимских распуста многи сјећају, па остаје само да се надају да се ове беспарице неће дуго памтити и да ће је што прије заборавити.
Док у другим градовима РС зимски мјесеци доносе и бројне зимске радости скијање, санкање и проводе на зимским центрима, у Требињу се децембар и јануар дочекују са дозом равнодушности, јер празнина у џепу и поприлична удаљеност од зимских центара условили су да у Требињу мало ко зна и умије да скија, али чини се да Требињцима до тога није претјерано ни стало. Иако су ове године услови за путовање повољнији и олакшан визни режим, чини се да ће се мало Требињаца одлучити за дуже путовање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.