Фото: Једини доктор за тачно вријеме
Прњавор - Још као дијете Бранимир Радуловић је у родном Високом показивао интересовање за сатове, мада их је, каже, тада више кварио него поправљао. Љубав према поправљању "машина" које мјере вријеме одредила је његов животни позив који и данас успјешно обавља.
- Занат сам испекао у Дервенти послије рата, гдје ме животна судбина одвела из родног мјеста, код једног старог мајстора којем сам и данас захвалан. Он ме је научио основама овог посла, послије чега сам отворио своју часовничарску радњу у Прњавору и нисам се покајао - каже Бранимир.
С обзиром на то да је једини часовничар на подручју општине Прњавор, посла никада не мањка, али Радуловић истиче да успијева све обавезе да заврши на вријеме.
- Људи који су навикли да носе сат јако тешко се од њега одвајају, па се зна десити и да чекају у радњи док поправка не буде готова. Најдражи дио посла ми је кад оспособим сат који за муштерију има неку посебну вриједност, било да се ради о успомени или сувениру - истиче Радуловић.
Најчешће услуге које Прњаворчани траже у часовничарској радњи су замјена батерија и наруквица на сатовима, поправка ручних, зидних и дигиталних сатова, а цијене услуга су веома прихватљиве.
Замјена батерије кошта пет, каишеви су од пет до 20, чишћење "сеико" сатова 20, а за оне мање захтјевне треба издвојити око десет марака.
Поразна је чињеница да се у Прњавору нико од млађе популације није заинтересовао за бављење овом врстом заната, од којег може пристојно да се заради.
- Није лако бити часовничар. Треба имати стрпљења, добре живце и знати са људима. Ипак, као и сваки посао, тако и овај мораш вољети да би се њиме бавио, а ја бих волио да послије мог одласка у пензију неко настави мојим стопама - каже Радуловић.
Чињеница је да се зидари, тесари, часовничари и други мајстори све рјеђе срећу на тржишту рада. У средњим школама све је мање заинтересованих за галантеристе, обућаре, кројаче, цвјећаре и многа друга занимања за која школовање траје три године јер се послије трогодишњег средњошколског образовања не може уписати факултет.
- Недавно ми је дошао човјек који је желио да му поправим сат стар више од 150 година. Прихватио сам се посла, иако се сат састоји од дрвених плоча, а унутра су били метални зупчаници. Биће то за мене велики изазов да га оспособим, па да поново служи својој намјени - каже Бранимир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике